„Trošimo previše antibiotika u indikacijama u kojima oni uopšte nisu potrebni, čime se zloupotrebljava njihova prednost. Antibiotici leče bakterijske infekcije. Infekcije koje su uzrokovane virusima, ne leče se antibioticima, antibiotik će u takvom slučaju uticati jedino na naše „dobre“ bakterije i tako napraviti ogromnu štetu. Na taj način stvaramo rezistentne superbakterije koje je sve teže lečiti“, rekla je na skupu „Sprečimo antimikrobnu rezistenciju zajedno“ Ivana Ćirković iz Instituta za mikrobiologiju i imunologiju beogradskog Medicinskog fakulteta.
Skup je održan povodom Svetske nedelje svesnosti o antimikrobnim lekovima, koja se obeležava od 18. do 24. novembra. Ovogodišnja kampanja sprovodi se pod sloganom „Zaustavimo superpatogene. Zaštitimo budućnost“, čime se dodatno naglašava kako svaki pojedinac, svojim odgovornim ponašanjem, može doprineti očuvanju efikasnosti antimikrobnih lekova.
Antibiotska rezistencija utiče i na povećanje dužine hospitalizacije i samim tim i troškova lečenja. Ne preduzmu li se konkretne mere, očekuje se da će rezistencija na antimikrobne lekove do 2050. dovesti u rizik 10 miliona života godišnje širom sveta.
Kako su istakli stručnjaci, neracionalna i nepravilna upotreba antimikrobnih lekova, kao i razvoj otpornosti bakterija, gljiva, virusa i parazita na antimikrobne lekove jedni su od najvećih javno-zdravstvenih izazova savremene medicine u 21. veku, što je dodatno došlo do izražaja tokom pandemije kovida 19.
Da bi se smanjila prekomerna upotreba antimikrobnih lekova, kako je ocenjeno, neophodna je edukacija pacijenata, doktora, farmaceuta i ostalog zdravstvenog osoblja. U sklopu kampanje „Sprečimo antimikrobnu rezistenciju zajedno“ na Trgu Republike u Beogradu od 18. do 22. novembra postavljene su velike figure koje vizualizuju superpatogene, a maskota u obliku gljive deli građanima edukativne letke o važnosti pravilne i odgovorne upotrebe antimikrobnih lekova.
