Široko prihvaćen koncept da nivoi „dobrog“ holesterola u krvi mogu ukazivati na rizik od srčanih oboljenja nije podjednako istinit za crnce i belce, a sama mera može biti manje vredna nego što se ranije mislilo, navodi Rojters pozivajući se na američku studiju objavljenu u ponedeljak.
Smatra se da različite vrste holesterola imaju zdrave ili nezdrave efekte.
Nizak nivo takozvanog „dobrog“ holesterola lipoproteina visoke gustine (HDL) povezan je sa većim izgledima za razvoj srčanih problema u dugotrajnoj studiji – ali samo kod belih učesnika, piše u studiji objavljenom u Journal of the American College of Cardiology.
U suprotnosti sa onim što se generalno pretpostavlja, niski nivoi HDL-a ne dovode do većeg rizika od srčanih oboljenja kod crnaca, rekli su istraživači. Među belcima, međutim, oni sa nivoom HDL ispod 40 miligrama po decilitru imali su 22% veći rizik od koronarne bolesti srca u poređenju sa onima čiji je nivo HDL bio viši.
Visoki nivoi HDL (iznad 60 mg/dL), za koje se smatra da su zaštitni, nisu povezani sa nižim rizikom od koronarne bolesti srca ni u jednoj rasi, otkrili su istraživači.
„Uobičajeno u ordinaciji, oni od nas sa višim nivoom HDL-a dobijamo tapšanje po ramenu“ zbog manjeg rizika, rekla je vođa studije Natali Pamir sa Univerziteta za zdravlje i nauku Oregon u Portlandu. „Sada, umesto da tapšu po leđima ljude sa visokim HDL, lekari ne bi trebalo da rade ništa, ili da kažu: ‘Ne znamo šta ovo znači’.
Visoki nivoi „lošeg“ holesterola lipoproteina niske gustine (LDL), koji se obično leči široko korišćenim statinima kao što je Lipitor, i triglicerida su povezani sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja u obe rase, otkrio je njen tim.
Studija, koju finansiraju Nacionalni instituti za zdravlje, prikupila je podatke tokom otprilike 10 godina od skoro 24.000 odraslih Amerikanaca, od kojih su oko 42% crnci. Učesnici obe rase bili su slični po godinama, nivou holesterola i drugim faktorima rizika od srčanih oboljenja, rekli su istraživači.
Rane studije koje su oblikovale percepcije o zdravom nivou holesterola u velikoj meri su uključivale bele američke učesnike, rekao je Pamir. „Naša studija stavlja veliki znak pitanja na dostupne biomarkere koje koristimo za procenu rizika jer su razvijeni bez imanja na umu svih rasa.“
Dr Keith Ferdinand sa Univerziteta Tulane u Nju Orleansu, koji nije bio uključen u istraživanje, upozorio je u uvodniku da korišćenje nivoa HDL holesterola za procenu rizika „može netačno proceniti i verovatno pogrešno klasifikovati rizik (koronarne arterijske bolesti) kod odraslih crnaca i postati barijera za optimalnu negu“.
Bolje procene bi se mogle dobiti, napisao je Ferdinand, merenjem količine kalcijuma koja se akumulirala u arterijama pacijenata i praćenjem nivoa njihovog oblika holesterola koji se zove Lp(a).
U svim slučajevima, dodao je, bez obzira na nivoe biomarkera, „terapijske promene u načinu života su osnova prevencije“.
