Svetske akcije pale zbog kineske epidemije COVID-a

Svetske akcije pale zbog kineske epidemije COVID-a

Svetske akcije i cene nafte pale su u ponedeljak pošto su nove restrikcije u Kini zbog COVID-19 pogoršale zabrinutost oko globalnih ekonomskih izgleda.

Dolar je ojačao, dok je kriva prinosa američkog trezora ostala duboko izokrenuta u znak da investitori ostaju oprezni na rizike globalne recesije.

Epidemije koronavirusa širom Kine su prepreka nadama za ublažavanje strogih ograničenja pandemije, što je jedan od razloga koji se navodi za pad cena nafte od 10 odsto prošle nedelje i slabo otvaranje evropskih akcija u ponedeljak.

Najmnogoljudniji okrug u Pekingu pozvao je stanovnike da ostanu kod kuće u ponedeljak jer je broj slučajeva COVID-a u gradu porastao, dok je najmanje jedan okrug u Guangdžouu bio zatvoren pet dana.

Ovo je dovelo do pada velikih evropskih berzi (.STOKSKS), sa tržištima u Londonu, Frankfurtu i Parizu koja su se otvarala slabije, dok su fjučersi S&P 500 i Nasdak skliznuli za 0,5%.

MSCI-jev najširi indeks svetskih akcija (.MIVD00000PUS) pao je za 0,5%.

Praznik Dana zahvalnosti u SAD u četvrtak u kombinaciji sa ometanjem Svetskog prvenstva u fudbalu mogao bi da dovede do slabe trgovine, dok će rasprodaje za Crni petak ponuditi uvid u to kako potrošači napreduju i izglede za maloprodajne akcije.

Osjećaj rizika počinje ove sedmice, rekla je Fiona Cincotta, viši tržišni analitičar u Citi Indek-u u Londonu.

„Postoji potražnja za sigurnim utočištima kao što je dolar i rizičnija imovina je na začelju“, dodala je ona.

„Druga stvar koju treba imati na umu je da smo imali snažan skup, tako da postoji osećaj potrebe da sagledamo gde se nalazimo.

Dolar je porastao za 0,9% u odnosu na japanski jen na 141,67, što je najviši nivo od 11. novembra. I funta i evro su oslabili za 0,8% svaki, u odnosu na prošlonedeljne maksimume za 18 nedelja.

Kineski juan je u ponedeljak pao na 10-dnevni minimum u odnosu na dolar, pošto su pogoršanje broja zaraženih COVID-19 i nova ograničenja mobilnosti umanjili raspoloženje tržišta.

Predsednik Federalnih rezervi Atlante Rafael Bostik rekao je u subotu da je spreman da se povuče na povećanje kamatne stope za pola poena u decembru, ali je takođe podvukao da će stope verovatno ostati visoke duže nego što tržišta očekuju.

Tržišta obveznica sumnjaju da će Fed previše pooštriti politiku i dovesti ekonomiju u recesiju. Kriva prinosa trezora, merena jazom između prinosa na obveznice od dve i deset godina, je na oko -70 baznih poena (bps) i približava se nivou poslednji put viđenom 2000.

Dvogodišnji prinosi trezora su bili u poslednjem porastu za 3 bps tokom dana na 4,53%, dok su 10-godišnji prinosi bili 2 bps veći na 3,84%

Ove nedelje bi trebalo da govore najmanje četiri zvaničnika Fed-a, uoči govora predsedavajućeg Džeroma Pauela 30. novembra koji će definisati izglede za stope na decembarskom sastanku o politici.

Očekuje se da će centralne banke u Švedskoj i Novom Zelandu ove sedmice povećati kamatne stope, možda za 75 baznih poena.

Ref Feda je pomogao da se dolar stabilizuje nakon njegove nedavne oštre rasprodaje, iako je špekulativno pozicioniranje u fjučersima dovelo do neto kraće valute po prvi put od sredine 2021.

„S obzirom na to koliko su prinosi na američke obveznice i dolar opali u poslednjih nekoliko nedelja, mislimo da postoji velika šansa da se oporave ako su zapisnici Fed-a u skladu sa nedavnim jastrebovim jezikom članova“, rekao je Jonas Golterman, viši tržišni ekonomista u Capital Economics.

U međuvremenu, nastavljena su previranja u kriptovalutama sa berzom FTKS, koja je podnela zahtev za zaštitu američkog stečajnog suda, rekavši da svojim 50 najvećih poverilaca duguje skoro 3,1 milijardu dolara.

Na tržištima roba zlato je palo za 0,7% na 1.737 dolara po unci, nakon pada od 1,2% prošle nedelje.

Fjučersi za naftu nisu uspeli da pronađu podlogu nakon prošlonedeljnog pada u kome je nafta Brent oslabila skoro 9%.

Brent je poslednji put oslabio 1% na 86,71 dolara, dok je fjučers nafte u SAD izgubio 0,5% na 79,71 dolara po barelu.