Borba u poslednjem trenutku oko smanjenja emisija i ukupnog cilja klimatskih promena odlaže potencijalno istorijski dogovor koji bi stvorio fond za obeštećenje siromašnih zemalja koje su žrtve ekstremnih vremenskih uslova pogoršanih ugljenikom zbog zagađenja u bogatim zemljama, preneo je Asošijeted pres.
„Izuzetno smo u produžetku. Bilo je dobrog raspoloženja ranije danas. Mislim da je više ljudi više frustrirano zbog nedostatka napretka“, rekao je norveški ministar klimatskih promjena Espen Barth Eide za Asošijeted pres. On je rekao da se svelo na pooštravanje emisija fosilnih goriva i zadržavanje cilja ograničavanja zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa od predindustrijskih vremena, kao što je dogovoreno na prošlogodišnjem klimatskom samitu u Glazgovu.
„Neki od nas pokušavaju da kažu da zapravo moramo da zadržimo globalno zagrevanje ispod 1,5 stepeni i da to zahteva neke akcije. Moramo da smanjimo upotrebu fosilnih goriva, na primer“, rekao je Eide. „Ali postoji veoma jak lobi za fosilna goriva… koji pokušava da blokira svaki jezik koji proizvodimo. Dakle, to je sasvim jasno.“
Nekoliko ministara iz celog sveta izjavilo je agenciji AP ranije u subotu da je postignut dogovor o fondu za ono što pregovarači nazivaju gubitkom i štetom. Bila bi to velika pobeda za siromašnije nacije koje su dugo tražile gotovinu – ponekad se smatrala reparacijom – jer su često žrtve klimatskih katastrofa uprkos tome što su malo doprinele zagađenju koje zagreva svet.
Međutim, drugi problemi naizgled odlažu bilo kakvu akciju. Sastanak za odobravanje opšteg sporazuma odložen je za više od dva i po sata sa malo znakova da su se diplomate okupile na formalnom plenarnom zasedanju da bi nešto odobrile. Eide je rekao da nema pojma kada će to biti.
Dogovor o gubitku i šteti bio je vrhunac ranije tokom dana.
„Ovako je naše 30-godišnje putovanje danas konačno, nadamo se, našlo plodove“, rekla je pakistanska ministarka klime Šeri Rehman, koja je često preuzimala vođstvo za najsiromašnije nacije sveta. Jedna trećina njene nacije bila je ovog leta potopljena u razornoj poplavi, a ona i drugi zvaničnici koristili su moto: „Ono što se dogodilo u Pakistanu neće ostati u Pakistanu“.
Sjedinjene Države, koje su u prošlosti oklevale čak ni da govore o pitanju gubitka i štete, „rade na potpisivanju“, rekao je zvaničnik blizak pregovorima.
Ako sporazum bude prihvaćen, još uvek treba da bude odobren jednoglasnom odlukom kasno u subotu uveče. Ali drugi delovi sporazuma, navedeni u paketu predloga koje su ranije u toku dana izneli egipatski predsedavajući pregovora, još uvek se pripremaju dok pregovarači kreću na ono za šta se nadaju da je njihova poslednja sednica.
Među razvijenim zemljama i zemljama u razvoju postojala je velika zabrinutost zbog predloga za smanjenje emisije gasova staklene bašte, poznatih kao ublažavanje. Zvaničnici su rekli da jezik koji je izneo Egipat povlači neke od obaveza preuzetih u Glazgovu sa ciljem da se održi cilj ograničavanja globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa (2,7 Farenhajta) od predindustrijskih vremena. Svet se već zagrejao za 1,1 stepen Celzijusa (2 stepena Farenhajta) od sredine 19. veka.
Neki od egipatskih jezika o ublažavanju izgleda vratili su se na Pariski sporazum iz 2015. godine, koji je bio pre nego što su naučnici shvatili koliko je ključan prag od 1,5 stepeni i snažno su pominjali slabiji cilj od 2 stepena Celzijusa (3,6 stepeni Farenhajta), zbog čega su naučnici i Evropljani plaši se nazadovanja, rekao je klimatski naučnik Marten van Alst iz Klimatskog centra Crvenog krsta Crvenog polumeseca.
Irski ministar za životnu sredinu Eamon Rian rekao je: „Moramo da postignemo dogovor o 1,5 stepeni. Potrebne su nam jake formulacije o ublažavanju i to je ono što ćemo podsticati.“
Ipak, pažnja je bila usredsređena na kompenzacioni fond, koji se takođe naziva pitanjem pravde.
„Postoji sporazum o gubitku i šteti“, rekao je ministar za životnu sredinu Maldiva Aminath Shauna za AP u subotu rano popodne nakon sastanka sa drugim delegacijama. „To znači da ćemo za zemlje poput naše imati mozaik rešenja za koje smo se zalagali.
Ministar za klimu Novog Zelanda Džejms Šo rekao je da su i siromašne zemlje koje bi dobile novac i one bogate koje bi ga dale pristale na predloženi sporazum.
To je odraz onoga što se može učiniti kada najsiromašnije zemlje ostanu ujedinjene, rekao je Aleks Skot, stručnjak za klimatsku diplomatiju u istraživačkom centru E3G.
„Mislim da je ovo ogromno što se vlade okupljaju kako bi zapravo razradile barem prvi korak… kako da se izbore sa pitanjem gubitka i štete“, rekao je Skot. Ali, kao i sve finansijske finansijske izveštaje o klimi, jedno je stvoriti fond, a drugo je da novac ulazi i izlazi, rekla je ona. Razvijeni svet još uvek nije ispunio svoje obećanje iz 2009. da će trošiti 100 milijardi dolara godišnje na drugu pomoć za klimu — osmišljenu da pomogne siromašnim zemljama da razviju zelenu energiju i prilagode se budućem zagrevanju.
„Nacrt odluke o finansiranju gubitaka i štete pruža nadu ugroženim ljudima da će dobiti pomoć da se oporave od klimatskih katastrofa i ponovo izgrade svoje živote“, rekao je Hardžit Sing, šef globalne političke strategije u Climate Action Netvork International.
Glavni kineski pregovarač nije želeo da komentariše mogući dogovor. Evropski pregovarači rekli su da su spremni da podrže sporazum, ali su odbili da to kažu javno dok ne bude odobren ceo paket.
Egipatsko predsedništvo, koje je bilo pod kritikama svih strana, predložilo je novi sporazum o gubicima i šteti u subotu popodne i u roku od nekoliko sati postignut je sporazum, ali je norveški ministar za klimu i životnu sredinu Espen Barth Eide rekao da to nisu toliko Egipćani, već zemlje rade zajedno.
Prema najnovijem nacrtu, fond bi se u početku oslanjao na doprinose razvijenih zemalja i drugih privatnih i javnih izvora kao što su međunarodne finansijske institucije. Iako velike ekonomije u usponu, kao što je Kina, u početku ne bi bile obavezne da daju doprinos, ta opcija ostaje na stolu i o njoj će se pregovarati u narednim godinama. Ovo je ključni zahtev Evropske unije i Sjedinjenih Država, koji tvrde da Kina i drugi veliki zagađivači koji su trenutno klasifikovani kao zemlje u razvoju imaju finansijsku moć i odgovornost da plate svoj put.
Planirani fond bi u velikoj meri bio usmeren na najugroženije nacije, mada bi bilo prostora da zemlje sa srednjim prihodima koje su ozbiljno pogođene klimatskim katastrofama dobiju pomoć.
Sveobuhvatna odluka koja sumira rezultate pregovora o klimi ne uključuje poziv Indije da se postepeno gasi nafta i prirodni gas, pored prošlogodišnjeg sporazuma da se svet odvikne od „nesmanjenog“ uglja.
Nekoliko bogatih zemalja i zemalja u razvoju pozvalo je subotu da se u poslednjem trenutku podstakne ubrzanje smanjenja emisija, upozoravajući da se rezultat jedva nadograđuje na ono što je dogovoreno u Glazgovu prošle godine.
Takođe ne zahteva od zemalja u razvoju kao što su Kina i Indija da podnesu nove ciljeve pre 2030. Stručnjaci kažu da su oni potrebni za postizanje ambicioznijeg cilja od 1,5 stepeni Celzijusa koji bi sprečio neke od ekstremnijih efekata klimatskih promena.
Tokom celog samita o klimi, delegacije Amerike, Kine, Indije i Saudijske Arabije su se držale malog profila u javnosti, dok su evropske, afričke, pakistanske i male ostrvske nacije bile glasnije.
Mnogi od više od 40.000 prisutnih napustili su grad, a radnici su počeli da pakuju ogromne paviljone u prostranoj konferencijskoj zoni.
Sastanci Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama evoluirali su tokom godina da liče na sajmove, sa mnogim zemljama i industrijskim grupama koje postavljaju štandove i displeje za sastanke i panel diskusije.
Na mnogim štandovima, stolice su bile uredno naslagane spremne za uklanjanje, a monitori su odneti, ostavljajući kablove da vise sa zidova. Pamfleti i knjižice bili su razbacani po stolovima i podovima. Snek barovi, za koje su egipatski organizatori rekli da će ostati otvoreni tokom vikenda, ispražnjeni su.
U omladinskom paviljonu, mestu okupljanja mladih aktivista, na stolu je ostavljena gomila rukom pisanih razglednica od dece do pregovarača.
„Dragi pregovarači COP27“, pročitala je jedna kartica. „Nastavite da se borite za dobru planetu.“
Vandžohi Kabukuru, Dejvid Kejton, Teodora Tongas i Kelvin Čen dali su doprinos ovom izveštaju.
