Ukoliko ne bude dogovora Beograda i Prištine o registarskim tablicama, a Aljbin Kurti počne 21. novembra da kažnjava Srbe SA „KM“ registarskim tablicama, to bi moglo da znači mali oružani sukob, upozorila je u intervjuu FoNetu glavna i odgovorna urednica portala Kossev Tatjana Lazarević.
Ona kaže da bi svakog trenutka mogla da stigne vest iz Brisela da je postignut neki dogovor oko registarskih tablica, imajući u vidu vrlo eksplicitnu poruku visokog predstavnika Evropske unije Žozepa Borela da je potrebno hitno rešenje pre 21. novembra.
Lazarević ne može da zamisli kako bi se tehnički sprovodila druga faza preregistracije, odnosno kažnjavanje Srba zbog registarskih tablica, jer bi to iziskivalo prisustvo specijalnih policijskih jedinica.
Kako je podsetila, postoji jednogodišnja istorija sa prisustvom specijalnih jedinica na severu Kosova i jedan takav konflikt izbegnut je 31. jula, zahvaljujući tome što su se hitno angažovali međunarodni predstavnici.
Lazarević misli, pre svega, na Sjedinjene Američke Države, koje su pritiskale Kurtija da povuče tu odluku, dok su iz Brisela i NATO to isto učinili u Beogradu.
Ona je uverena da su međunarodni predstavnici svesni opasnosti, zbog čega postoji raspoloženje da od Kurtija „iznude“ odlaganje, s tim što bi, u tom slučaju, kosovski premijer tražio neke jače garancije da se radi samo o odlaganju druge faze.
Lazarević smatra i da se odluka o eventualnom izlasku predstavnika Srpske liste na izbore, koje je Priština raspisala za 18.decembar u opštinama na severu Kosova, „donosi na jednom mestu – dogovore se jedan čovek i jedan čovek“.
Ako dođe do dogovora, Srpska lista će učestvovati, a ako ga ne bude, sasvim je sigurno da izbori na severu ne mogu da se održe, rekla je Lazarević i ocenila da je to slična situacija kao sa dogovorom oko tablica.
Prema njenom mišljenju, najgora varijanta bi bila da se ti izbori održe, a da na njima učestvuju predstavnici albanske manjine na severu, jer bi onda rukovodioci opština bili iz manjinskih zajednica, ako Srbi ne bi učestvovali na tim izborima.
Lazarević nije isključila ni mogućnost novih izbora na Kosovu, odnosno da Kurti vrati mandat računajući na veću podršku.
Ona je naglasila da je situacija na Kosovu mirna posle izlaska Srba iz kosovskih institucija, i dodala da se „građani sami čuvaju“.
Kaže da je u policijskim stanicama ostalo da radi osoblje nesrpske nacionalnosti, koje radi u dužim smenama uz međunarodnu podršku, napominjući da su prisutni i pripadnici Euleks policije.
„Njih je oko 150, ali im uloga nije operativna, već simbolička. Tu su da bi to psihološki delovalo na građane da je situacija pod kontrolom“, objasnila je Lazarević.
Ona je predočila i da na dnevnom niovu postoji zabrinutost ljudi koji su izgubili posao i konstatovala da bi lagali svi oni koji tvrde da su dragovoljno i bez rezerve napustili posao i da nemaju drugu brigu, osim brige za bezbednost.
„Na kraju dana, to je mali čovek koji je živeo od ličnog dohotka, veći broj njih je zadužen kreditima kod kosovskih banaka, a rate treba platiti. Da ne pričamo o psihološkom momentu da su radno sposobni ljudi ostali bez posla“, rekla je Lazarević.
Kako je ocenila, oni su „praktično uterani na silu“ u kosovske institucije 2013. i 2014. godine, odlukom i podsticajem iz Beograda i sada im je bilo možda lakše da izađu iz tih institucija, nego da tada prelaze iz srpskih institucija u one pod kontrolom Prištine.
Lazarević primećuje i da su Srbi na jugu „tiši“ od Srba na severu, jer znaju da bi mogli da budu kolateralna šteta, ako bi sve krenulo po zlu.
Mi govorimo o praktičnim stvarima, skidanju tablica, ali je dugoročno, smatra Lazarević, opasniji efekat kojeg su jedino Srbi na jugu svesni, a to je da se neprijateljstvo u dva ušančena etnička korpusa dalje razvija, da se gomilaju ogorčenost, nerazumevanje, verbalno, pa i fizičko nasilja na obe strane.
Za nju je energetika možda važnije pitanje od tablica, iako ni ono nije za potcenjivanje,
„To je sada sve stalo, ali energetika je dugoročno mnogo ozbiljnije pitanje i srpska vlast je toga svesna“, rekla je ona i podsetila da su povlačeni koraci da se sever Kosova „fizički raskači“ iz elektromreže Srbije.
To se pitanje, međutim, pažljivo držalo van fokusa javnosti, osim ako predsednik u emisijama ne progovori o Valaču i Gazivodama, ocenila je Lazarević.
Upitana o povratku poslanika Srpske liste u kosovski parlament , ona se pozvala na objašnjenje da je „verifikacija mandata, odnosno kratkotrajni povratak, strateška odluka srpskih poslanika“.
„Kada je stigla ta vest, prvi utisak je bio šok, usledili su negativni komentari na društvenim mrežama, ali je kontrola štete dobro pripremljena“, istakla je Lazarević.
Kako je napomenula, razočaranje zbog takvog koraka zamenila je informacija da se u parlament pripremao ulazak Rade Trajković i pojedinih srpskih političara sa Kosova.
Time je „potopljena vest“ o povratku Srpske liste u parlament i plasirana informacija da je sprečena izdaja srpskih interesa ulaskom „Kurtijevih Srba“ u kosovsku skupštinu, konstatovala je Lazarević.
Ona je, međutim, ukazala da je među građanima na lokalu ostala ta slika da su poslanici potpisali zakletvu kojom se brani teritorijalni integritet i suverenitet Kosova.
Upitana zašto bi onda, posle takve slike iz Skuštine Kosova, bio problem sa „RKS“ tablicama, Lazarević je odgovorila da je kontekst takav da će Srbi na Kosovu uraditi isključivo ono što im bude naložio Beograd, bez obzira na realnost koju imaju neposrednim angažovanjem i uvidom.
„Pogazili su sve što su rekli pre manje od dve nedelje, a medijska platforma je takva da se upire prstom u Radu Trajković i ostale srpske predstavnike, dok se prikazuje da se Srpska lista žrtvovala verifikovanjem mandata i da su time ‘srpske patriote sprečile izdaju srpskih interesa’“, izjavila je Lazarević.
Govoreći o Kurtiju, ona ga je opisala kao osobu koja nema razvijen politčki realizam, fleskibilnost i pragmatičnost, a vodi ga ideološka matrica da je Kosovo potpuno suvereno i da zato na „svojoj“ teritoriji treba da sprovodi ideje u skladu sa nacionalnim interesima.
Kurti je uveren da je Kosovo zemlja socijalne pravde, dok je nacionalistički momenat spakovan isključivo u to da su kosovski Albanci nacija koja se oslobađa, procenila je Lazarević.
Primetila je i da Kurti ima veoma ozbiljnu političku opoziciju, koja je stasala za vreme rata i ne mora da dokazuje svoj patriotizam.
Kosovska opozicija se pre, ali i za vreme sukoba, kroz internacionalizaciju kosovskog pitanja, nije odvajala od svojih međunarodnih partnera sa Zapada. Znali su da su sve što stekli zapravo dobili njihovim zalaganjem i angažovanjem, rekla je Lazarević. Prema njenom viđenju, sada su uplašeni brzinom kojom Kurti ruši te mostove sa međunarodnim partnerima, posebno sa SAD.
