Po prognozi Saveta, revidirana Fiskalna strategija predviđa postepenu stabilizaciju budžeta nakon nekoliko veoma turbulentnih godina, što je Srbiji potrebno.
„Još od izbijanja zdravstvene krize 2020. koja je kasnije bila praćena i energetskom krizom, budžet Srbije beleži vanredno velike deficite. Visoki fiskalni deficiti dobrim delom bili su posledica velikih subvencija privredi, neselektivnih davanja stanovništvu, pokrivanja ogromnih gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora i drugo“, naveo je Savet u analizi izmenjene fiskalne strategije za 2023. godinu i projekcijama za 2024. i 2025. godinu.
To, kako je ukazano, ne može da traje neograničeno i fiskalna politika mora sad da se „vrati u kolosek“.
Revidirana Fiskalna strategija, koju je uradila Vlada Srbije, predviđa ukidanje vanrednih izdataka države i postepeno uravnotežavanje budžeta u srednjem roku.
Konkretan plan iz strategije je da se fiskalni deficit sa 3,8 odsto BDP-a, koliko je predviđeno da iznosi u 2022, smanji u nekoliko koraka na 1,4 odsto u 2025. godini.
Planirano je da javni dug sa sadašnjih oko 57 odsto BDP-a padne na 54 odsto na kraju 2025. godine.
Pre izbijanja zdravstvene krize, odnosno na kraju 2019. javni dug je bio 52,8 odsto BDP-a.
Važan deo strategije je i to što se najavljuje usvajanje novih zakonskih pravila (fiskalna pravila), koja će povećati predvidivost fiskalne politike i bolje je povezati s objektivnim ekonomskim parametrima, a što Fiskalni savet podržava.
„Revidirana Fiskalna strategija donosi realističnije prognoze makroekonomskih kretanja, koja su sad primetno lošija u odnosu na ranija očekivanja. Prvo značajnije unapređenje strategije u odnosu na njen Nacrt su kredibilnije makroekonomske projekcije“, ocenio je Savet.
U nacrtu Fiskalne strategije bilo je prognozirano da će privredni rast Srbije već od 2023. da se vrati na uobičajene stope od četiri odsto kakve je imao pre 2020, a da će inflacija brzo i snažno da uspori. Sad se, međutim, ocenjuje da su trenutna makroekonomska pogoršanja nešto trajnije prirode.
To znači, kako je navedeno, da se revidiranom strategijom prognozira rast BDP-a u 2023. od svega 2,5 odsto, uz dostizanje stope rasta od četiri odsto tek u 2025. godini. Slično tome i prosečna inflacija u 2023. projektuje se na dosta visokom nivou od 11,1 odsto, a njeno vraćanje u ciljni koridor Narodne banke Srbije, koji je tri odsto sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto, očekuje se tek 2025. godine, eventualno, krajem 2024. godine, naveo je savet u analizi.
Istaknuto je da su, u sadašnjem vremenu povećanih neizvesnosti, sve makroekonomske prognoze po definiciji nepouzdane i vrlo je verovatno da će se i poslednje prognoze iz strategije menjati u narednim mesecima.
„Međutim, korekcije prognoza koje su napravljene revizijom Fiskalne strategije izvršene su u dobrom smeru i predviđeni makroekonomski okvir u osnovi ocenjujemo kao trenutno odgovarajući“, naveo je Savet.
Procenjeno je da će planirano smanjivanje fiskalnog deficita u srednjem roku zavisiti prvenstveno od rešavanja problema javnih preduzeća iz energetskog sektora.
„Iako planirano smanjivanje fiskalnog deficita sa 3,8 odsto BDP-a iz 2022. na 1,4 odsto u 2025. izgleda na prvi pogled kao znatno prilagođavanje, to zapravo i nije toliko ambiciozan cilj. Najveći deo deficita iz 2022. od 3,8 odsto BDP-a potiče od pokrivanja gubitaka Srbijagasa i EPS-a (2,1 odsto BDP-a) i od tri neselektivne isplate sredstava za mlade (0,4 odsto BDP-a). Bez ova dva rashoda budžetski minus već bi u 2022. bio manji od 1,5 odsto BDP-a, što je srednjoročni cilj smanjivanja deficita do 2025. godine“, ocenio je Fiskalni savet.
