Najveći palestinski kamp u Siriji nekada je bio pun aktivnosti: bio je prepun mini-buseva i prepun prodavnica koje su prodavale falafel, šavarmu i knafeh nabulsieh — slatku mešavinu sira i filo testa.
Deca su igrala fudbal i mahala plastičnim oružjem sve dok nisu došli ljudi sa pravim oružjem kada je Sirija zapala u građanski rat. Tokom protekle decenije, borba protiv devastiranih zajednica širom zemlje, uključujući kamp Jarmuk, na periferiji glavnog grada Damaska.
Danas su Jarmukove ulice još uvek pune ruševina. Razbacane palestinske zastave vijore se sa uglavnom napuštenih kuća, jedini podsetnik da je ovo nekada bio veliki politički i kulturni centar palestinske izbegličke dijaspore.
Pre dve godine, sirijske vlasti su počele da dozvoljavaju bivšim stanovnicima Jarmuka koji su mogli da dokažu vlasništvo nad kućom i prođu bezbednosnu proveru da se vrate.
Ali do sada se malo njih vratilo. Mnogi drugi su bili odvraćani strahom da bi mogli biti uhapšeni ili regrutovani silom. Drugi više nemaju kuće u koje bi se mogli vratiti. Ipak, pošto su se borbe smirile u većem delu Sirije, neki žele da vide šta je ostalo od njihovih domova.
Ranije ovog meseca, vlada je otvorila Jarmuka za retku posetu novinara kako bi istakla svoj pritisak za povratnike. Povod: pokretanje novog društvenog centra, koji je izgradila nevladina organizacija.
Jedan od onih koji su se vratili je Mohamed Jusef Jamil. Poreklom iz palestinskog sela Lubija, zapadno od grada Tiberijade u današnjem Izraelu, živeo je u Jarmuku od 1960. Odgajao je tri sina u logoru, pre nego što je izbio rat u Siriji.
Ovaj 80-godišnjak se vratio pre godinu i po dana, uz odobrenje vlade da popravi svoju oštećenu kuću. Od 30-40 porodica koje su nekada živele u njegovoj ulici, sada su četiri. Mnoge zgrade koje nisu bile sravnjene bombama su opljačkane, uklonjeni su prozori, električne instalacije – čak i slavine.
„Ostajem ovde da ga čuvam od lopova“, rekao je o svojoj kući.
U blizini se srušila desna polovina kuće Mohameda Tahera, dok on popravlja levu polovinu koja još stoji. „Nema struje“, rekao je 55-godišnjak, iako u nekim delovima kampa ima vode i funkcioniše kanalizacija.
Jarmuk je izgrađen 1957. kao palestinski izbeglički kamp, ali je prerastao u živo predgrađe koje je takođe privlačilo Sirijce iz radničke klase. Pre nego što je ustanak 2011. prerastao u građanski rat, u Jarmuku je živelo oko 1,2 miliona ljudi, uključujući 160.000 Palestinaca, prema agenciji UN za palestinske izbeglice ili UNRVA.
U junu se oko 4.000 ljudi vratilo u Jarmuk, saopštila je UNRVA, dok je još 8.000 porodica dobilo dozvolu da se vrati tokom leta.
Povratnici se bore sa „nedostatkom osnovnih usluga, ograničenim prevozom i uglavnom uništenom javnom infrastrukturom“, saopštila je UNRVA. Neki žive u kućama bez vrata i prozora.
Agencija UN-a je saopštila da se povratak u Jarmuk povećao, delimično, zato što je kamp nudio besplatan smeštaj. Na nedavnoj konferenciji za novinare, šef UNRVA Philippe Lazzarini rekao je da se sve veći broj palestinskih izbeglica u Siriji „u suštini vraća u ruševine samo zato što ne mogu više da priušte da žive tamo gde su bili“.
U prošlosti su palestinske frakcije u Siriji ponekad imale komplikovane odnose sa sirijskim vlastima. Bivši sirijski predsednik Hafez Asad i lider Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat bili su ogorčeni protivnici.
Međutim, palestinske izbeglice živele su relativno udobno u Siriji, sa većim socioekonomskim i građanskim pravima od onih u susednom Libanu.
Jarmukove palestinske frakcije pokušale su da ostanu neutralne kako je izbio građanski rat u Siriji, ali krajem 2012. kamp je uvučen u sukob i različite frakcije su zauzele suprotstavljene strane u ratu.
Militantna grupa Hamas podržavala je sirijsku opoziciju, dok su se druge, poput Narodne fronte za oslobođenje Palestine – Generalna komanda, borile na strani sirijske vlade.
Godine 2013. Jarmuk je postao meta razorne opsade vladinih snaga. 2015. godine preuzela ga je ekstremistička grupa Islamska država. Vladina ofanziva je ponovo zauzela kamp 2018. godine, ispraznivši ga od preostalih stanovnika.
Sari Hanafi, profesor sociologije na Američkom univerzitetu u Bejrutu, koji je odrastao u Jarmuku, rekao je da oni koji se vraćaju to čine zbog „apsolutne nužde“.
„Ostali koji se ne vrate – to je zato što je to mesto gde se ne može živeti“, rekao je on.
Mladić iz Jarmuka koji živi u palestinskom izbegličkom kampu u Libanu se slaže. Pošto je vlada sirijskog predsednika Bašara Asada i dalje čvrsto na mestu, rekao je da će, ako se vrati, „uvek živeti u anksioznosti i bez sigurnosti“.
„Neko ko se vrati u kamp, ili uopšte u Siriju, više ne razmišlja: ‘Koliko ću ja imati slobode?’ On razmišlja: ‘Samo želim kuću u kojoj bih živeo'“, rekao je on, govoreći pod uslovom anonimni, strahujući za bezbednost svojih rođaka u Siriji.
Na otvaranju društvenog centra, guverner Damaska, Mohamed Tarek Kreishati, obećao je da će očistiti ruševine i obnoviti komunalne usluge i javni prevoz.
Ali treba preći dug put da se ljudi ubede da se vrate, rekao je Mahmud Zagmut iz Akcione grupe za Palestince Sirije sa sedištem u Londonu, koja je povezana sa sirijskom opozicijom.
Jarmuku nedostaju „bolnice, pekare, centri za distribuciju gasa i osnovne potrošačke i prehrambene artikle“, rekao je Zaghmout.
Ima onih koji se nadaju da će Jarmuku biti vraćena prošla slava, poput Suheila Natura, istraživača sa sedištem u Libanu i člana levičarskog Demokratskog fronta za oslobođenje Palestine.
On je ukazao na libanski palestinski izbeglički kamp Ein el-Hilveh, koji su izraelske snage srušile 1982. godine i kasnije obnovljen. Jarmuk takođe može biti „jednog dana veoma cvetajući simbol oživljavanja palestinskih izbeglica“, rekao je on.
Drugi su skeptični. Samih Mahmud, 24, koji je odrastao u Jarmuku, ali sada živi u Libanu, rekao je da od mesta koje se seća nije ostalo mnogo.
Rekao je da nije vezan za zgrade i ulice u Jarmuku. „Vezan sam za ljude, za hranu, za atmosferu logora“, rekao je. „I sve je to nestalo.“
