Dok inflacija raste i recesija se nazire, mnoga britanska preduzeća se bore da obezbede pristupačno finansiranje banaka, stvarajući pritisak na vladu Ujedinjenog Kraljevstva koja je u sukobu dok ona otkriva budžet koji ima za cilj oživljavanje ekonomije.
Britanski uzgajivač voća Hol Hanter je jedno od hiljada preduzeća u Britaniji koja oseća pritisak, primoravajući vlasnika Harija Hola da razmisli o drastičnom koraku kreditiranja sopstvene uspešne kompanije kako bi dopunio skupe bankarske kredite.
„Verovatno ću biti banka“, rekao je Hol, koji ne može da obezbedi kreditni proizvod od svoje banke da nadoknadi svoje visoke troškove zaduživanja. On je za Rojters rekao da će verovatno ubrizgati deo svog ličnog bogatstva u svoj posao kako bi ga izolovao od stope inflacije od 11,1 odsto i recesije koja bi mogla da potraje i do dve godine.
Banke su sve nervoznije zbog davanja kredita malim kompanijama, prema podacima koje je prikupio Rojters i intervjuima sa zajmodavcima i poslovnim rukovodiocima, jer rastući troškovi duga, rada i sirovina stavljaju poslovne slučajeve kreditiranja takvih kompanija pod neviđeno opterećenje.
Zajmodavci očekuju da će ponuda kredita najmanjim firmama, sa godišnjim prometom ispod milion funti, pasti za 10,9 odsto u poslednja tri meseca ove godine, pokazalo je istraživanje Banke Engleske (BoE) objavljeno prošlog meseca.
Ovo bi moglo predstavljati nevolje za novog premijera Rišija Sunaka i ministra finansija Džeremija Hanta dok najavljuju novi, strogi finansijski plan u četvrtak, nastojeći da stabilizuju ekonomiju nakon što su njihovi kratkovečni prethodnici pokrenuli haos na finansijskim tržištima sa planovima za nefinansirano smanjenje poreza.
Bilo kakva kriza za britanska mala preduzeća, kojima često nedostaje skala da prenesu porast troškova na kupce jednako lako kao i na veće rivale, mogla bi naneti novi ekonomski udarac.
Takve kompanije čine 48% zaposlenih u privatnom sektoru i oko 1,6 biliona funti, ili 36% prometa, prema Federaciji malih preduzeća (FSB), navodeći vladine podatke koji definišu male firme kao da imaju do 49 zaposlenih.
Predsednik FSB-a Martin Mekteg rekao je za Rojters da se sastao sa Sunakom i Hantom prošlog petka kako bi zatražio novu fiskalnu podršku za mala preduzeća, uključujući olakšice na prodaju imovine i poreske kredite za istraživanje i razvoj.
„Kako ćemo izaći iz ove rupe ako to nisu mala preduzeća? Onim sektorima koji su najteže pogođeni pandemijom, veoma je teško da pokušaju da nateraju banke da im pruže podršku“, rekao je on.
Banke i dalje daju kredite, ali rizici i veći relativni troškovi povezani sa finansiranjem najmanjih preduzeća, od kojih mnoga možda neće preživeti, znače da često nemaju drugog izbora osim da ih odbiju, rekli su četiri visoka izvora iz bankarske industrije.
Stephen Pegge, šef komercijalnih finansija u bankarskoj lobi grupi UK Finance, ukazao je na dokaze da mala i srednja preduzeća (MSP) šire osiguravaju kredite – banke su pozajmile 6,5 milijardi funti kompanijama sa manje od 25 miliona funti prometa u septembru, podaci BoE pokazuje.
„Kreditiranje definitivno teče“, dodala je Pegge. „Ali nema sumnje da mala preduzeća sada imaju manje kapaciteta da povećaju svoje zaduživanje jer imate sporu ekonomiju.
Zaista male kompanije u Britaniji vide svoj pristup kreditima na najgorem nivou od 2015, prema kvartalnom istraživanju FSB-a od 1.383 vlasnika malih preduzeća.
Četrdeset dva procenta zahteva za finansiranje u trećem tromesečju je neuspešno, u odnosu na 39 odsto u drugom tromesečju godine, pokazalo je istraživanje, dok je jedna od pet firmi koje su tražile finansiranje citirane ponude za kredite po kamatnim stopama većim od 11 odsto .
Mnoga mala preduzeća takođe tek treba da otplate zajmove koje podržava država da bi ih podržala tokom karantina COVID-a, što njihove kreditne profile čini sve neprivlačnijim. Samo 4,7 milijardi funti od 46 milijardi pozajmljenih malim preduzećima u okviru šeme „Bounce Back Loan“ je u potpunosti otplaćeno prema najnovijim podacima vlade od 31. jula.
„Vlasnici preduzeća moraju da razmotre alternativne opcije, od kojih je jedna da zarone u sopstveni džep“, rekla je Kler Burden, partner za savetodavne konsultacije u Evelin Partners.
Drugi poput Daglasa Granta, izvršnog direktora Mank Financial Group-a, pozvali su na trajnu šemu kredita koju podržava država kako bi se zaštitila mala i srednja preduzeća, rekavši da bi to moglo djelovati kao „fundamentalna razlika između uspjeha ili prekida za mnoge kompanije i, zauzvrat, našu ekonomiju“.
Naresh Aggarval, pomoćnik direktora za politiku u Udruženju korporativnih blagajnika, koje predstavlja osoblje za poslovne finansije, rekao je da banke koriste pragmatičan pristup kreditiranju dok ekonomija posustaje kako bi izbjegla skupe otpise.
Zajmovi se i dalje izdaju, a firmama koje krše ugovore vezane za njihove dugove nudi se odricanje, ali podrška ima svoju cenu.
„Zajmodavci povećavaju maržu na kredit“, dodao je on. „A za većinu korporacija, nemaju izbora. To nije eksploatatorsko, već je premija za rizik“, rekao je Agarval.
Velike banke su već izdvojile stotine miliona funti dodatnog novca za pokrivanje potencijalnih gubitaka.
Lloids, koji je dao najdetaljniji pregled za kvartal jul-septembar, otkrio je skok od 30% u najtežoj kategoriji problematičnih kredita u svojoj jedinici za mala preduzeća u poređenju sa krajem 2021. godine, nagoveštavajući zašto banke mogu da postupaju pažljivo.
Kompanije svih veličina već su u većem broju pod pritiskom. Broj kvartalnih nesolventnosti kompanija u Engleskoj i Velsu dostigao je najviši nivo u skoro 13 godina u periodu april-jun, pokazali su zvanični podaci prošlog meseca.
Mala preduzeća se suočavaju sa najvećom pretnjom; jedna od četiri je razmišljala o zatvaranju kao rezultat rastućih pritisaka na troškove, prema istraživanju 1.930 firmi koje je sprovela poslovna banka Tide u septembru.
„Preduzećima je teško da pokažu da su i dalje zdravi“, rekao je Richard Burge, izvršni direktor Londonske trgovinske i industrijske komore. „Ali oni će biti zdravi samo ako mogu da dobiju pristup kreditima koji su im potrebni.“
