Iranski sveštenički vladari suočili su se u ponedeljak sa sve većim međunarodnim pritiskom zbog gušenja protesta, pri čemu je Evropska unija uvela dodatne sankcije Islamskoj Republici, a francuski predsednik je nemire okarakterisao kao revoluciju.
Protesti širom zemlje, zapaljeni smrću Mahse Amini u pritvoru moralne policije 16. septembra nakon njenog hapšenja zbog „neprikladnog odevanja“, pretvorili su se u krizu legitimiteta klerikalnog establišmenta koji je preuzeo vlast pre više od četiri decenije.
„Dešava se nešto bez presedana“, rekao je Francuz Emanuel Makron radiju Frans Inter. „Unuci revolucije izvode revoluciju i proždiru je“.
Makron je rekao da će gušenje iranskih lidera otežati postizanje sporazuma o oživljavanju nuklearnog sporazuma iz 2015. godine, kojim bi Iranu bile ukinute sankcije u zamenu za ograničavanje njegovog nuklearnog programa.
Ova revolucija menja mnoge stvari“, rekao je Makron. „Mislim da neće biti novih predloga koji bi mogli da se iznesu upravo sada za spas nuklearnog sporazuma.
Govoreći nakon što se sastao sa četiri iranske aktivistkinje u Parizu tokom vikenda, Makron je rekao da će biti usvojeno još sankcija Evropske unije kao reakcija na akcije Teherana.
Žene i studenti su igrali vodeću ulogu pozivajući na pad islamističke vladavine pod vrhovnim vođom ajatolahom Alijem Hamneijem, uprkos oštrom obračunu snaga bezbednosti.
Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova kritikovao je Makrona u subotu nakon što se sastao sa aktivistima, nazvavši njegov stav „sramnim“ i kršenjem odgovornosti Francuske u borbi protiv terorizma.
Evropska unija je Iranu udarila još sankcija, ciljajući na 29 pojedinaca i tri organizacije, kao odgovor na ono što je osudila kao široku upotrebu sile od strane Teherana protiv mirnih demonstranata.
EU je saopštila da su među onima koji su sankcionisani zabranom putovanja i zamrzavanjem imovine bili ministar unutrašnjih poslova Ahmad Vahidi, četiri člana odreda koji su uhapsili Aminija i visokorangirani pripadnici Revolucionarne garde – glavne paravojne snage zadužene za zaštitu šiitskog sveštenika vladajući sistem.
Sankcije imaju za cilj da „pošalju jasnu poruku onima koji misle da mogu da potisnu, zastraše i ubiju sopstveni narod bez posledica“, rekla je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok novinarima u Briselu.
Iran je u međuvremenu pozvao nemačkog ambasadora u znak protesta zbog izjava nemačkog kancelara Olafa Šolca u subotu, kada je kritikovao vlastodršce zbog gušenja.
Aktivistička novinska agencija HRANA saopštila je da je u nemirima poginuo 341 demonstrant, uključujući 52 maloletnika. Iranske vlasti nisu dale nikakve brojeve poginulih ili povređenih tokom protesta. Oni nisu ni demantovali ni potvrdili izveštaje HRANA o broju poginulih.
HRANA je saopštila da je 39 pripadnika snaga bezbednosti ubijeno i da je više od 15.820 ljudi uhapšeno u nedelju u protestima oko 140 gradova i mesta i 138 univerziteta.
Iranski lideri krive strane neprijatelje, uključujući Sjedinjene Države za ono što nazivaju neredima.
Osam nedelja nakon što su demonstracije izbile, studenti su organizovali sjednicu na Univerzitetu Sharif u Teheranu u znak protesta protiv hapšenja kolega studenata i podrške protestnom pokretu, saopštila je HRANA.
U pismu koje je objavio novinski sajt Emtedad, oko 2.300 diplomiranih studenata Univerziteta Amirkabir u Teheranu pozvalo je vlasti da oslobode pritvorene studente.
Na video snimku koji je HRANA podelila u ponedeljak se vidi kako studenti okupljeni na Univerzitetu medicinskih nauka u gradu Kazvinu, uzvikuju slogane podrške aktivisti i blogeru Hoseinu Ronagiju. Rojters nije mogao da potvrdi autentičnost snimka.
On je u nedelju prebačen u bolnicu u Teheranu iz zatvora Evin, gde se nalazi od hapšenja u septembru. Njegov brat je na Tviteru rekao da Ronagi štrajkuje glađu više od 50 dana i da su mu obe noge slomljene u zatvoru.
Međutim, pravosudna novinska agencija Mizan je saopštila da će „Ronagi uskoro biti otpušten iz bolnice i njegovo zdravlje je dobro“. Sve tvrdnje da su mu slomljene noge su lažne.
