Indonezija, ADB pokrenuli prvi ugovor o penzionisanju elektrane na ugalj

Indonezija, ADB pokrenuli prvi ugovor o penzionisanju elektrane na ugalj

ndonezija, Azijska razvojna banka i privatna elektroprivredna kompanija udružuju se da refinansiraju i prevremeno povuku elektranu na ugalj, prvi takav projekat u okviru revolucionarnog programa smanjenja emisija ugljenika, oni objavljeno u ponedeljak.

Termoelektrana Cirebon 1 od 660 megavata u Zapadnoj Javi bi bila refinansirana u okviru ugovora od 250 do 300 miliona dolara pod uslovom da bude povučena iz upotrebe 10 do 15 godina pre kraja njenog korisnog veka od 40 do 50 godina pod memorandum o razumevanju (MOU), rekli su zvaničnici Azijske razvojne banke (ADB), piše Rojters.

Multilateralni zajmodavac sa sjedištem u Manili i indonežanski ministar finansija Sri Muliani Indravati najavio je sporazum o razumijevanju sa nezavisnim proizvođačem električne energije Cirebon Electric Pover na Baliju na marginama samita lidera G20.

Dogovor, čiji će konačni detalji biti precizirani u okviru MOU, mogao bi eliminisati čak 30 miliona tona emisija gasova staklene bašte u periodu od 15 godina – što je ekvivalent uklanjanju 800.000 automobila sa puta, procenjuje ADB.

Sporazum je prvi u okviru Mehanizma za tranziciju energije (ETM) ADB-a, inicijative za kombinovanje privatnih investicionih fondova, javnih finansija i filantropskih donacija za kupovinu ili refinansiranje elektrana na ugalj u jugoistočnoj Aziji kako bi se one povukle ranije kada se region prebaci na obnovljivu energiju izvori.

Projekat ETM, koji je prvi put izvestio Rojters prošle godine, razvio je ADB uz doprinos firmi iz privatnog sektora uključujući Prudential (PRU.L), Citi (C.N) i Black Rock (BLK.N) kako bi se eliminisale decenije buduće emisije ugljenika izmenom ekonomija rada postrojenja na ugalj.

„Problem nasleđene električne energije na ugalj u jugoistočnoj Aziji se kvalifikuje kao jedan od najvećih problema za energetsku tranziciju, ako ne i svet“, rekao je regionalni potpredsednik ADB Ahmed M. Said u intervjuu za Rojters.

„Ovom najavom preduzimamo prve korake u jednom ambicioznom projektu i pretvaramo ga u stvarnost“, dodao je on.

Sporazum ne menja vlasničku strukturu za 12 godina staru elektranu Cirebon 1, ključnog snabdevača električnom energijom za Džakartu sa 30-godišnjim ugovorom o snabdevanju državnog operatera mreže Perusahaan Listrik Negara (PLN).

Umesto toga, on bi vlasniku Cirebon Electrica nadoknadio sadašnju vrednost izgubljenog profita od prevremenog penzionisanja fabrike novim, povlašćenim zajmom sa nižom kamatom ugovorenim preko ADB-ovog ogranka privatnog sektora, rekao je Dejvid Elzinga, ADB-ov viši stručnjak za energetiku za klimatske promene.

Dogovor će uključivati sredstva iz Indonezije od 500 miliona dolara iz Fonda za klimatske investicije, ali struktura se i dalje spaja, rekao je Elzinga, dodajući da je ADB prvobitno zatražio doprinos od 50 miliona dolara od fonda.

ADB je takođe rekao da su brojne finansijske kompanije i filantropske grupe izrazile interesovanje za učešće u transakciji.

Sporazum takođe označava promenu početnog ETM koncepta modela „sticanja i penzionisanja“ na model „refinansiranja i ubrzanja penzionisanja“, rekao je Saed, dodajući da Cirebon, čiji akcionari uključuju japansku Marubeni Corp (8002.T) i korejski Midland Kompanija Electric Pover Co, bila je motivisana da preuzme aktivnu ulogu u tranziciji, a ne da jednostavno rastereti plan.

„Postalo je jasno da je jednostavnija struktura ostaviti postojećeg vlasnika na mestu“, rekao je Saed. „I tako bismo mogli da isporučimo ekonomsku vrednost kroz finansiranje za razliku od promene vlasništva u kapitalu.“

Zvaničnici ADB-a su rekli da očekuju da će Cirebon sporazum privatnim investitorima dati više samopouzdanja da istraže buduće učešće, i da bi rukovodstvo razvojne finansijske institucije moglo pomoći da ih zaštiti od bilo kakve negativne percepcije javnosti u vezi sa novim investicijama u finansiranje uglja.

Dogovor dolazi usred sve većeg poziva multilateralnim razvojnim bankama da prošire svoje bilanse i upregnu više kapitala privatnog sektora za finansiranje ogromnih investicija potrebnih za borbu protiv klimatskih promjena. Svetska banka treba da izradi mapu evolucije kako bi se suočila sa ovim izazovima u decembru.