VAŠINGTON – Globalni ekonomski izgledi su čak sumorniji nego što se predviđalo prošlog meseca, saopštio je u nedelju Međunarodni monetarni fond, navodeći stalno pogoršanje anketa menadžera nabavki poslednjih meseci, prenosi Rojters.
Za mračnije izglede okrivljuje zaoštravanje monetarne politike izazvano stalno visokom i široko zasnovanom inflacijom, slabim zamahom rasta u Kini i tekućim prekidima u snabdevanju i nesigurnošću hrane izazvane ruskom invazijom na Ukrajinu.
Globalni zajmodavac je prošlog meseca smanjio svoju prognozu globalnog rasta za 2023. na 2,7% u odnosu na prethodnu prognozu od 2,9%.
U blogu pripremljenom za samit lidera G20 u Indoneziji, MMF je rekao da nedavni visokofrekventni indikatori „potvrđuju da su izgledi sumorniji“, posebno u Evropi.
U njemu se navodi da nedavni indeksi menadžera nabavke koji mere proizvodnu i uslužnu aktivnost signaliziraju slabost u većini zemalja Grupe 20 velikih ekonomija, pri čemu bi se privredna aktivnost trebala smanjiti dok je inflacija ostala tvrdoglavo visoka.
„Očitavanje za rastući udeo zemalja G20 palo je sa ekspanzivne teritorije ranije ove godine na nivoe koji signaliziraju kontrakciju“, rekao je MMF, dodajući da je globalna fragmentacija doprinela „skopu negativnih rizika“.
„Izazovi sa kojima se globalna ekonomija suočava su ogromni, a slabljenje ekonomskih pokazatelja ukazuje na buduće izazove“, rekao je MMF, dodajući da je trenutno političko okruženje „neobično neizvesno“.
Pogoršana energetska kriza u Evropi bi ozbiljno naškodila rastu i podigla inflaciju, dok bi produžena visoka inflacija mogla da podstakne povećanje interesa za politike veće nego što se očekivalo i dalje zaoštravanje globalnih finansijskih uslova.
To je zauzvrat predstavljalo „sve veći rizik od krize suverenog duga za ranjive ekonomije“, rekao je MMF.
Sve teže vremenske prilike bi takođe štetile rastu širom sveta, navodi se u saopštenju.
