Ovog četvrtka, novi satelit za posmatranje Zemlje biće lansiran u svemir, gde će pomoći naučnicima da prognoziraju vreme i prate sve češći ekstremni vremenski događaji. Satelit, nazvan Joint Polar Satellite Sistem-2 (JPSS-2), deo je globalnog sistema za posmatranje i proizvod je partnerstva između NASA-e i Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA).
„NOAA vremenski sateliti nikada nisu bili kritičniji jer su ekstremni vremenski događaji i dalje sve češći zbog klimatskih promena“, rekla je Irene Parker, zamenica pomoćnika administratora za sisteme u Nacionalnom ekološkom satelitu, podacima i uslugama NOAA, na brifingu pre lansiranja. „Od 2017. do septembra 2022., SAD su doživele 104 odvojene katastrofe vredne milijarde dolara. Poređenja radi, od 1987. do 1991. bilo ih je samo 15.
JPSS-2 će lansirati u ranim satima 10. novembra, u 4:25 ujutro po istočnom vremenu, na raketi United Launch Alliance Atlas V 401 iz baze svemirskih snaga Vandenberg u Kaliforniji. Na brodu će takođe biti test toplotnog štita na naduvavanje pod nazivom LOFTID koji bi mogao pomoći pri sletanju težih tereta na Zemlju ili čak na druge planete poput Marsa.
NASA i NOAA imaju čitavu mrežu satelita usmerenih ka Zemlji kako bi posmatrali njeno okruženje, uključujući prethodnike JPSS-2, Suomi NPP i NOAA-20. JPSS-2 će spojiti ova dva satelita u polarnoj orbiti, što znači da kruže globusom od pola do pola, pokrivajući celu planetu dva puta dnevno.
„Da bismo predvideli lokalno vreme, moramo da posmatramo vreme iz ove globalne perspektive“, rekao je Tim Volš, direktor Kancelarije JPSS programa NOAA. „Oluja prašine u Africi može uticati na razvoj potencijalnog uragana koji bi mogao da utiče na istočnu obalu. Tajfun u Japanu mogao bi da dovede do obilnih padavina ovde u Kaliforniji nekoliko dana kasnije.
Satelit JPSS-2 će vršiti merenja sa svoja četiri instrumenta, uključujući Visible Infrared Imaging Radiometer Suite ili VIIRS, koji deluje kao „oči“ satelita. Uzima vidljivo svetlo i infracrvene slike sa prostornom rezolucijom od približno četvrtine milje, omogućavajući istraživačima da vide karakteristike poput kupola oblaka koji se nazivaju vrhovi koji prelaze, što može ukazati na to koliko je jaka grmljavina. Mikrotalasni sonder sa naprednom tehnologijom, ili ATMS, može da posmatra kroz oblake da vidi intenzitet oluje, dok infracrveni sonder sa poprečnim stazama, ili CrIS, generiše 3D prikaz atmosfere i paketa za mapiranje i profilisanje ozona, ili OMPS, proučava ozon u atmosferi.
U kombinaciji, podaci iz ovih instrumenata će pomoći u prognozi vremena, posebno praćenjem Atlantskog i Tihog okeana. Na kopnu postoje mnoge meteorološke stanice koje prikupljaju podatke. Ali merenja iz okeana treba da se vrše meteorološkim plutačama, kojih je relativno malo, tako da ove podatke treba dopuniti satelitskim podacima. Podaci iz programa JPSS su ranije korišćeni za predviđanje pada uragana Ian na obalu Floride i trenutno se koriste za praćenje tropske oluje Nikol.
„Podaci JPSS-a su glavni ulaz u američke i međunarodne globalne numeričke sisteme za modeliranje vremena“, rekao je Džordan Gert, meteorolog i satelitski naučnik u Nacionalnoj meteorološkoj službi NOAA, na naučnom brifingu. „Zapažanja su globalna, predviđanja su lokalna. Sa JPSS, kvalitet lokalnih tro- do sedmodnevnih prognoza je izvanredan.”
NOAA ima još jedan set satelita za praćenje Zemlje koji se koriste u predviđanju vremena pod nazivom Geostacionarni operativni ekološki sateliti ili GOES. Ali GOES sateliti se nalaze u veoma različitoj orbiti od JPSS, u geostacionarnoj orbiti 22.300 milja iznad površine Zemlje. To znači da je svaki GOES satelit uvek usmeren na isto mesto na globusu, u poređenju sa JPSS satelitima, koji kruže oko celog sveta i nalaze se mnogo bliže na samo 500 milja od površine.
„Pošto je JPSS mnogo bliži površini Zemlje, možemo dobiti različite vrste posmatranja“, objasnio je Gert. „Na primer, ako želimo da odredimo temperaturnu strukturu atmosfere ili količinu vodene pare, možemo koristiti instrumente serije JPSS da nam pomognu u tome. JPSS nam takođe pruža informacije o detaljima ispod krova oblaka, koji se lako mogu prevesti u informacije o intenzitetu oluje i pomoći u predviđanju oluje.
Pored zadataka prognoze vremena, podaci sa JPSS-2 će takođe biti od pomoći u proučavanju drugih klimatskih uslova. „Iako je satelit dizajniran za predviđanje vremena, to nije jedini razlog zbog kojeg se satelit lansira“, rekao je Satia Kalluri, programski naučnik u NOAA JPSS programu. „Satelit snima Zemlju dva puta dnevno i sa ovim snimcima možemo pogledati uslove suše, koji su veoma važni za predviđanje produktivnosti hrane.
Druge upotrebe satelitskih podataka uključuju merenje boje okeana, što može pomoći u praćenju zdravlja okeanskih ekosistema i identifikovanju štetnog cvetanja algi. Takođe može da meri kvalitet vazduha identifikacijom smoga ili dima od šumskih požara, kao i posmatranjem promena polarnih ledenih kapa i rupe u ozonskom omotaču.
Konzistentna merenja ovih faktora tokom decenija je ključna za održavanje zapisa koji nam omogućavaju da razumemo dugoročni uticaj klimatskih promena, pored uloge JPSS-2 u predviđanju vremenskih događaja u kratkom roku.
„Veoma smo srećni što možemo da vidimo ovo lansiranje JPSS-2 zbog njegove globalne kolekcije zapažanja“, rekao je Gert. „Da bismo imali dobre lokalne vremenske prognoze, moramo da imamo ta globalna zapažanja da obavestimo naše meteorologe.
