Hercog je danas završio konsultacije s političkim partijama posle parlamentarnih izbora 2. novembra.
Netanjahuov Likud je sa svojim saveznicima ultradesničarskm i strankama ultraortodoksnih Jevreja, osvojio na tim izborima stabilnu većinu od 64 poslanička mandata od ukupno 120 u izraelskom parlamentu (Knesetu).
Netanjahua su za mandatara Hercogu preporučila 64 poslanika iz partija Likud, Šas, Ujedinjena Tora judaizam i Verski cionizam.
U konsultacijama sa šefom države je odlazećeg premijera Jaira Lapida za mandatara preporučilo 28 poslanika iz njegove partije centra Ješ atid (Ima budućnosti) i Laburističke stranke, a preostalih 28 je odbilo da predloži bilo koga.
Netanjahu je pozvan da u nedelju dodje u predsedničku rezidenciju gde će zvanično dobiti mandat i imaće na raspolaganju 28 dana da obrazuje vladu, uz mogućnost produženja tog roka za dve nedelje, ali čini se medjutim da Netanjahu planira da taj zadatak završi brzo i pregovori o koaliciji su već u jeku.
Netanjahu je već bio premijer, najduže u istoriji Izraela: ukupno 15 godina, od čega 12 uzastopno.
Smenila ga je prošle godine koalicija osam ideološki različitih partija, uključujući, prvi put u istoriji Izraela, i jednu arapsku. One su imale zajednički cilj da ga zbace s vlasti pošto mu se sudi zbog korupcije i drugog.
Danas se nastavljaju pregovori Likuda i ultradesne stranke Ocmah Jehudit ( Jevrejska snaga), jedne od tri koje čine savez Verski cionizam. Te tri partije odvojeno pregovaraju o koaliciji.
Njihov savez je treći po snazi u Knesetu sa 14 poslaničkih mesta. Na drugom mestu je Lapidova partija sa 24 poslanika, a najviše poslaničkih mandata osvojio je Netanjahuov Likud, 32.
Netanjahu i njegov tim su razgovarali i s liderima drugih savezničkih partija.
Za ministra javne bezbednosti nudi se lider „Ocmah Jehudita“, ultradesničar Itamar Ben-Gvir, ali predsednik Hercog je u četvrtak na sastanku s njim javno ponovio da je zabrinut zbog njegovih stavova.
„Rekao sam da vaša partija ima odredjen imidž koji izaziva zabrinutost na mnogim mestima zbog odnosa prema Arapima u našoj državi i regionu. Svetski lideri me pitaju. Pitao me je muslimanski svet o Brdu hrama. To je osetljivo pitanje“ , rekao je Hercog Ben-Gviru, aludirajući na zahteve ultradesničara da se dozvole molitve Jevreja tom mestu svetom i za Jevreje i za muslimane, koje su zabranjene na osnovu statusa kvo.
Ben-Gvir je Hercogu rekao da se prema Arapima ne odnosi kao prema monolitnoj grupi, te da će raditi u korist čitave zemlje, ali da reda mora biti.
Uprkos takvim uveravanjima Ben-Gvira su javno kritikovale i SAD jer je sinoć u Jerusalimu učestvovao u obeležavanju godišnjice ubistva rabina raisiste Meira Kahane, čiji je sledbenik, kako tvrdi.
