Prema Kplerovim procenama, isporuka LNG-a u 27 zemalja članica EU iznosila je 105 milijardi kubnih metara (bcm) u periodu januar-oktobar 2022. Ova cifra je već mnogo veća od prošlogodišnjih ukupnih 78,1 milijardi kubnih metara. Takođe premašuje kupovinu Kine, koja je ranije bila vodeći kupac LNG-a. U prvih deset meseci 2022. godine, Peking je uvezao 69,9 milijardi kubnih metara goriva.
Povećanje kupovine LNG-a u bloku dolazi dok se Brisel bori da nadoknadi pad u isporuci prirodnog gasa iz Rusije. Snabdevanje iz zemlje je opalo usled zapadnih sankcija, tehničkih problema i sabotaže gasovoda Severni tok 1 u septembru, zbog čega je on bio potpuno zatvoren.
U 2021. godini Rusija je činila oko 45% uvoza gasa u EU. Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku, prošle godine Rusija je isporučila bloku 155 milijardi kubnih metara, dok se ove godine očekuje pad ruskog uvoza gasa na nešto više od trećine (oko 60 milijardi kubnih metara).
Prema Lauri Pejdž, višem LNG analitičaru u Kpleru, do kraja godine EU će kupiti oko 123 milijarde kubnih metara goriva. Sergej Kapitonov, analitičar u Skoltech-ovom Energi Transition and ESG Project Centru, procenjuje da dok je prošle godine LNG činio samo 18% potrošnje gasa u EU, njegov udeo će se skoro sigurno udvostručiti na 35% ove godine.
Međutim, zamena ruskih gasovodnih snabdevanja LNG-om koštaće region prilično penija, upozoravaju analitičari. Za razliku od cevovodnog gasa, koji se obično isporučuje po dugoročnim ugovorima, LNG se češće kupuje na spot tržištu, a njegova cena je višestruko veća.
U međuvremenu, povećane kupovine od strane EU otežavaju zemljama u razvoju da kupuju LNG, jer su sada prinuđene da se takmiče po ceni sa bogatijim zemljama.
„Zabrinutost za energetsku bezbednost u Evropi dovodi do energetskog siromaštva u svetu u razvoju… Evropa isisava gas iz drugih zemalja bez obzira na cenu“, rekao je za Blumberg ove nedelje analitičar Credit Suisse Saul Kavonic.
