Republikanci i demokrate u utorak su bili u teškoj trci za kontrolu nad Kongresom i kancelarijama guvernera, a rezultat je odredio budućnost programa Džoa Bajdena pošto su birališta zatvorena u većem delu zemlje.
U Virdžiniji, predstavnica Elaine Luria, veteranka mornarice koja radi u odboru Predstavničkog doma koji istražuje pobunu od 6. januara, bila je prva demokratska čelnica koja je izgubila visoko konkurentni okrug u Hausu, pala je od bivšeg pilota mornaričkog helikoptera Džen Kigans. Ali demokratske predstavnice Abigail Spanberger i Jennifer Vekton su odbile živahne republikanske izazivače u okruzima za koje se GOP nadala da će preokrenuti.
Guverner Floride Ron DeSantis i guverner Teksasa Greg Abot, dva buduća moguća republikanska predsednička kandidata, pobedili su protivnike demokrata i pobedili na izborima u dve najveće crvene države u zemlji. Demokrati Betu O’Rurka, koji je izgubio od Abota, ovo je bila treća neuspela kampanja od 2018.
Prerano je reći koja će stranka biti zadužena za Senat, koji demokrate trenutno kontrolišu na osnovu glasanja potpredsednice Kamale Haris u 50-50.
Ishod trka za Predstavnički dom i Senat odrediće budućnost Bajdenove agende i poslužiti kao referendum o njegovoj administraciji dok se nacija povlači od rekordno visoke inflacije i zabrinutosti oko pravca zemlje. Republikanska kontrola nad Predstavničkim domom verovatno bi pokrenula krug istraga o Bajdenu i njegovoj porodici, dok bi preuzimanje Senata GOP-a otežalo Bajdenovu sposobnost da imenuje sudije.
Demokrate su se suočavale sa istorijskim preprekama. Stranka na vlasti skoro uvek trpi gubitke na prvim predsedničkim izborima na sredini mandata, ali demokrate su se nadale da bi gnev zbog odluke Vrhovnog suda da uništi prava na abortus mogao da podstakne njihove glasače da se izbore sa istorijskim trendovima.
U Džordžiji, demokratski senator Rafael Vornok i republikanski izazivač Heršel Voker borili su se za mesto koje bi moglo da odredi kontrolu nad Senatom.
Republikanci se klade da će poruke usredsređene na ekonomiju, cene gasa i kriminal imati odjek kod birača u vreme velike inflacije i rastućeg nasilja.
AP VoteCast, široko istraživanje nacionalnog biračkog tela, pokazalo je da visoka inflacija i zabrinutost zbog krhkosti demokratije snažno utiču na birače.
Polovina glasača je rekla da je inflacija značajno uticala na troškove namirnica, benzina, stanovanja, hrane i drugih troškova koji su skočili u prošloj godini. Nešto manje njih — 44 odsto — reklo je da im je budućnost demokratije glavna pažnja.
Sve u svemu, 7 od 10 glasača je reklo da je presuda kojom se poništava odluka iz 1973. kojom se garantuju prava na abortus važan faktor u njihovim odlukama na sredini mandata.
VoteCast takođe pokazuje da je preokret bio uglavnom nepopularan. Oko 6 od 10 kaže da je ljut ili nezadovoljan zbog toga, dok je oko 4 od 10 bilo zadovoljno. A otprilike 6 od 10 kaže da se zalaže za zakon koji garantuje pristup legalnom abortusu širom zemlje.
Širom zemlje nije bilo rasprostranjenih problema sa glasačkim listićima ili zastrašivanjem birača, iako je bilo štucanja tipičnih za većinu izbornih dana. Neki tabulatori nisu radili u okrugu Nju Džersija. U Filadelfiji, gde demokrate računaju na veliku izlaznost, ljudi su se žalili da su odbijeni pošto su se lično pojavili da pokušaju da reše probleme sa svojim prethodno poslatim glasačkim listićima.
U okrugu Marikopa u Arizoni, koji obuhvata Feniks i najveći je okrug u državi, zvaničnici su prijavili probleme sa mašinama za prepisivanje glasova na oko 20 odsto biračkih mesta. To je podstaklo bes i skepticizam u pogledu glasanja koji je u porastu među nekim republikancima otkako je država bila usko za Bajdena 2020.
Birači su takođe odlučivali o trkama visokog profila za Senat ili guvernera u mestima kao što su Pensilvanija, Nevada, Viskonsin, Arizona i Mičigen. Konkursi su takođe bili na glasačkom listiću za državne sekretare, uloge koje obično izazivaju malo pažnje, ali su bile pod sve većom lupom dok su kandidati iz GOP-a koji su odbili da prihvate rezultate kampanje 2020. kandidovali da kontrolišu vođenje budućih izbora.
Na prvim nacionalnim izborima od pobune 6. januara, demokratska budućnost zemlje je dovedena u pitanje. Neki koji su učestvovali u napadu ili su bili u blizini napada spremni su da osvoje izbornu funkciju u utorak, uključujući nekoliko kandidata za mesta u Predstavničkom domu. Zabrinutost zbog političkog nasilja je takođe u porastu manje od dve nedelje nakon što je osumnjičeni pod čarolijom teorija zavere gađao kuću predsednice Predstavničkog doma Nensi Pelosi u San Francisku i brutalno pretukao njenog 82-godišnjeg supruga.
Izbori 2022. su na pravom putu da koštaju projektovanih 16,7 milijardi dolara na državnom i saveznom nivou, što ih čini najskupljim poluizborima ikada, prema nestranačkoj organizaciji za praćenje finansiranja kampanje OpenSecrets.
Republikanci su ušli u poslednji deo kampanje u jakoj poziciji da ponovo preuzmu kontrolu nad najmanje jednim domom Kongresa, dajući im moć da osujeti Bajdenov dnevni red za preostale dve godine njegovog mandata. GOP-u je bio potreban neto dobitak od samo jednog mesta da osvoji američki Senat i pet da povrati Dom SAD.
Sva poslanička mesta u Predstavničkom domu bila su na raspolaganju, kao i 34 mesta u Senatu – sa najverovatnije u Pensilvaniji, Džordžiji i Arizoni. Trideset šest država bira guvernere, a mnoge od tih rasa su takođe spremne da se spuste na najmanju marginu.
Dinamika je bila komplikovanija u glavnim gradovima država. Republikanska stranka se suočila sa neočekivanim preprekama kada je promenila kancelariju guvernera u konzervativnom Kanzasu. Demokrate su, u međuvremenu, bile nervozne zbog svojih izgleda u guvernerskoj trci u Oregonu, obično liberalnom bastionu.
Demokrate su lako odbile republikance koje je podržavao bivši predsednik Donald Tramp u nekoliko levo orijentisanih država, dok su teži testovi koji bi mogli da odluče o kontroli Kongresa i budućnosti predsedništva Džoa Bajdena čekali na konkurentnijoj teritoriji.
Uprkos svojoj liberalnoj istoriji, države poput Masačusetsa, Merilenda i Ilinoisa su u prošlosti birale umerene republikanske guvernere. Ali izgledalo je da su republikanci ove godine bili previše konzervativni u ovim državama, dajući demokratama lake pobede na izborima na sredini mandata koji bi se inače mogli pokazati teškim za stranku.
Masačusets i Merilend su takođe doživeli istorijske prvence: demokrata Maura Hili postala je prva žena izabrana za guvernera Masačusetsa, kao i prva otvoreno lezbejska guvernerka bilo koje države, a Ves Mur je postao prvi crni guverner Merilenda.
Hili je pobedio Džefa Dila u Masačusetsu, a Mur je pobedio Dena Koksa u Merilendu, dok je guverner Ilinoisa Džej B. Pricker pobedio državnog senatora Darena Bejlija. Koks i Bejli su bili među krajnje desnim republikancima za koje su demokrate potrošile desetine miliona dolara da bi ih ojačale tokom predizbora, kladeći se da će ih biti lakše pobediti na opštim izborima nego njihove umerenije rivale.
Ako GOP ima posebno jake izbore, osvajajući mesta u Kongresu koje drže demokrate u mestima kao što su Nju Hempšir ili država Vašington, mogao bi da se stvori pritisak na Bajdena da se odluči za ponovne izbore 2024. Tramp bi, u međuvremenu, mogao da pokuša da kapitalizuje dobitke GOP-a do zvanično pokrenuo još jednu ponudu za Belu kuću tokom „veoma velike najave“ na Floridi sledeće nedelje.
Bivši predsednik je podržao više od 300 kandidata u srednjem ciklusu i nada se da će pobede republikanaca iskoristiti kao odskočnu dasku za predsedničku kampanju 2024.
„Pa, mislim da ako pobede, treba da dobijem sve zasluge. A ako izgube, meni uopšte ne treba zameriti. Ali verovatno će biti upravo suprotno“, rekao je Tramp u intervjuu za NevsNation.
Mogli bi da prođu dani ili čak nedelje pre nego što se odluči o trkama – i potencijalno, kontroli Kongresa. Neke države sa glasanjem putem pošte, kao što je Mičigen, zabeležile su povećanje broja glasačkih listića u poređenju sa srednjim mandatom 2018. Brojanje tih glasova može potrajati duže jer u mnogim državama glasački listići moraju biti oglašeni poštanskim žigom do utorka, ali možda neće stići u biračke kancelarije tek nekoliko dana kasnije. U trci za Senat u Gruziji, kandidati moraju da osvoje najmanje 50% glasova da bi izbegli drugi krug 6. decembra.
