ATINA – Decenijama je važan deo grčkog kulturnog nasleđa svetlucao samo za retke u privatnoj kolekciji američkog milijardera, sve do revolucionarnog dogovora o njegovom postepenom povratku u Atinu. Sada je 15 praistorijskih remek-dela prvi put izašlo na uvid javnosti u privremenoj izložbi u Atini, uoči njihovog konačnog povratka, zajedno sa preostalih 146 dela, do 2048, preneo je AP.
Ali grčki opozicioni političari i neki arheolozi kažu da je to predugo. Kažu da je vlada trebalo da se bori na sudu da brže povrati celu kolekciju, tvrdeći da je opljačkana sa drevnih mesta na grčkim ostrvima i prokrijumčarena.
Ministarka kulture Lina Mendoni rekla je da je avgustovski dogovor – koji je takođe uključivao njujorški Metropoliten muzej umetnosti – bio najbolji mogući dogovor.
„Sudski proces je veoma naporna stvar koja zahteva veoma jaku dokumentaciju koja nam, u većini slučajeva, nedostaje“, rekla je ona u utorak na prezentaciji izložbe, koja je otvorena prošle nedelje i koja će trajati godinu dana u atinskom Muzeju Kiklada. Umetnost — sama zasnovana na privatnoj grčkoj kolekciji.
„Žalosna je činjenica da nalazi iz ilegalnih iskopavanja postoje širom sveta“, dodala je ona. „Dakle, šta god od ovih pripadalo Grčkoj, naša politika je da ih vratimo.
Potiču od 5300-2200 pre nove ere, artefakte je nabavio Leonard N. Stern, 84-godišnji biznismen za kućne ljubimce i nekretnine. Većina pripada kikladskoj civilizaciji koja je cvetala na Kikladskim ostrvima između 3.200-2000. pre nove ere, čije su elegantno apstraktne, ali zagonetne figurice od belog mermera inspirisale vodeće umetnike 20. veka.
15 radova izloženih u Atini je upečatljivo. Jedna ženska figurica od 86 centimetara zadržava oči i obrve u niskom reljefu. Omalena ženska figura koja stoji na glavi veće je jedna od samo tri poznate. Mermerna glava nosi tragove ofarbanih crvenih tačaka na obrazima i vratu jer su – kao kasnija drevna grčka skulptura – mnoge kikladske figurice u početku bile obojene.
Malo se zna o njihovoj prvobitnoj funkciji, uglavnom zato što su pljačkaši na brzinu iskopali toliko preživelih kikladskih artefakata. Ovo vara arheologe o tragovima koje bi pravilno iskopavanje moglo pružiti.
„Kada se artefakt, od slomljenog komada grnčarije do statue, ukloni iz svog konteksta, sredine u kojoj se nalazi, on prestaje da bude deo istorijskog dokaza i jednostavno postaje umetničko delo“, rekao je Mendoni. „Gubitak je ogroman.“
„Ako prihvatimo da je naša prošlost deo našeg identiteta, predmeti koji potiču iz ilegalnih iskopavanja oduzimaju nam manji ili veći deo tog identiteta“, dodala je ona.
Mendoni je rekao da je Grčka povećala napore — radeći sa drugim zemljama — da obeshrabri trgovinu opljačkanim antikvitetima i primetila je pad sakupljanja antikviteta.
15 radova biće poslato u Met, da bi zajedno sa ostalima bili izloženi od 2023. do 2048. Povratak u Grčku počeće 2033. i nastaviti do 2048. godine.
