U oštroj završnoj reči uoči američkih međuizbora, predsednik Džo Bajden je u ponedeljak upozorio da bi pobeda republikanaca mogla da oslabi demokratske institucije u zemlji i poništi veliki deo uspeha njegovog predsedništva.
„Danas se suočavamo sa prelomnom tačkom. Znamo u našim kostima da je naša demokratija ugrožena i znamo da je ovo vaš trenutak da je branite“, rekao je Bajden oduševljenoj publici na Bovie State Universiti, istorijski crnačkom koledžu izvan Vašingtona.
Bajdenovi komentari odražavaju duboke političke podele u Sjedinjenim Državama uoči izbora 8. novembra na kojima bi republikanci mogli da osvoje kontrolu nad jednim ili oba doma Kongresa.
Nestranački predizborni prognozeri predviđali su u ponedeljak da će republikanci verovatno osvojiti oko 25 mesta u Predstavničkom domu sa 435 mesta, što je više nego dovoljno da osvoje većinu. Analitičari kažu da bi republikanci takođe mogli da zauzmu jedno mesto koje im je potrebno da osvoje kontrolu nad Senatom.
Republikanci su okrivili Bajdenovu administraciju za rast cena i kriminal, dve najveće brige birača. Ali desetine kandidata takođe su ponovile neosnovane tvrdnje bivšeg predsednika Donalda Trampa o prevari u njegovom porazu na izborima 2020. Neki od njih bi mogli da završe kao guverneri ili izborni administratori u državama na bojnom polju i da igraju centralnu ulogu u predsedničkoj trci 2024.
Tramp je otputovao u Ohajo na kampanju zajedno sa republikanskim kandidatom za Senat, J. D. Vanceom. On je više puta nagovestio da uskoro planira da pokrene još jednu predsedničku kandidaturu.
Uprkos ispunjavanju predizbornih obećanja o jačanju infrastrukture i čiste energije, mnogi Amerikanci su se oslabili na Bajdenovo vođstvo. Prema anketi Reuters/Ipsos objavljenoj u ponedeljak, samo 39 odsto odobrava njegov radni učinak.
Bajdenova nepopularnost ga je učinila nepoželjnim gostom u najkonkurentnijim trkama. U ponedeljak je govorio u pouzdano demokratskom Merilendu, gde se očekuje da će demokratski gubernatorski kandidat Ves Mur ponovo osvojiti guvernersku poziciju koju drže republikanci.
Ako republikanci osvoje Dom ili Senat, to bi značilo kraj Bajdenovih napora da dobije zaštitu od abortusa, porodične beneficije i druge demokratske prioritete preko Kongresa. To bi takođe otvorilo vrata za dve godine istraga koje vode republikanci i koje bi potencijalno mogle da naškode Beloj kući. Senat koji predvode republikanci takođe bi mogao da blokira Bajdenove nominacije za sudske ili administrativne funkcije.
Milijarder Elon Musk, čija je kupovina Tvitera i obećava da će olabaviti uzde ko može šta da kaže na platformi dovela do nekih spekulacija da bi to moglo da izazove talas dezinformacija, tvitovao je u ponedeljak da bi „nezavisni birači“ trebalo da glasaju za Republikanski kongres „jer zajednička vlast obuzdava najgore ekscese obe stranke“.
Ako republikanci obezbede većinu u Predstavničkom domu, planiraju da iskoriste saveznu gornju granicu duga kao polugu da zahtevaju duboko smanjenje potrošnje. Oni bi takođe nastojali da Trampovo individualno smanjenje poreza iz 2017. učine trajnim i zaštite korporativne poreze koje su demokrate bezuspešno pokušavale da ponište u poslednje dve godine.
Kontrola nad Kapitol hilom bi republikancima dala moć da blokiraju pomoć Ukrajini, ali je veća verovatnoća da će usporiti ili umanjiti priliv oružja i ekonomske pomoći Kijevu nego da ga zaustave.
Trampove pristalice, podstaknute njegovim lažnim izbornim tvrdnjama, pretile su i uznemiravale izborne radnike i birače. Ministarstvo pravde SAD saopštilo je da će nadgledati glasanje na 64 lokacije širom zemlje.
Ali Bela kuća je u ponedeljak saopštila da organi za sprovođenje zakona nisu prijavili nikakve konkretne, verodostojne pretnje u vezi sa izborima.
Republikanci kažu da su Bajdenov paket pomoći od COVID-a od 1,9 triliona dolara i napori na čistoj energiji podigli cene naviše. Oni su takođe vodili kampanju protiv dugotrajnog negodovanja zbog ograničenja vezanih za COVID uvedena tokom pandemije da bi se zaustavilo širenje bolesti.
„Neću zatvoriti vaše crkve i nikada vas više neću maskirati“, rekao je Kari Lejk, republikanac koji se kandiduje za guvernera Arizone, na mitingu.
Demokrate su vodile žestoku kampanju za prava na abortus, računajući na reakciju na odluku Vrhovnog suda SAD u junu koja je ukinula zaštitu od pobačaja širom zemlje. Birači u pet država razmotriće inicijative vezane za abortus u utorak.
„Mislim da bi trebalo da osoba odluči šta da radi“, rekao je Kris Gunston (60), koji je glasao za predlog zaštite prava na abortus u Mičigenu, zajedno sa demokratskim kandidatima na tamošnjim glasačkim listićima.
Više od 43 miliona Amerikanaca je već glasalo, bilo lično ili putem pošte, prema Američkom izbornom projektu, koji prati prevremeno glasanje.
Stručnjaci kažu da će možda proći dani ili nedelje pre nego što ishod nekih bliskih trka – i kontrola Kongresa – bude jasan.
Do sada, problemi sa glasanjem nisu bili u velikoj meri prijavljeni.
U Džordžiji, gde se odvija jedna od najspornijih trka za Senat u zemlji, izborni zvaničnici u okrugu Kob složili su se da produže rok za glasanje do 14. novembra za 716 ljudi koji su tražili glasačke listiće poštom, ali ih nisu dobili.
Neki od onih koji nisu dobili tražene listiće odlučili su da glasaju lično.
„Morala sam da propustim mnogo časova da bih bila sigurna da mogu da dođem lično“, rekla je Alis Martin, 20, koja je rekla da je putovala šest sati od Vašingtona do okruga Kob nakon što njen listić za glasanje u odsustvu nikada nije stigao. „Ali mislim da će se na kraju sve isplatiti.
