Spoljnopolitički izazovi koji su pomogli da se definišu Bajdenove prve dve godine na vlasti – ruska invazija na Ukrajinu i sve veći uticaj Kine – biće u potpunosti prikazani na dva samita u regionu. Bajden se sprema za potencijalni sastanak jedan na jedan sa novonastalim Si Đinpingom, koji je prošlog meseca osvojio ubedljivi treći mandat kao lider Partije zajednice Kine.
Bajden će se takođe suočiti sa globalnim ekonomskim izazovima na samitu Grupe 20, godišnjem okupljanju lidera najvećih svetskih ekonomija. Takođe će pokušati da uveri skoro desetine zemalja koje su deo Asocijacije nacija jugoistočne Azije da su Sjedinjene Američke Države uložene u region u vreme kada Kina takođe pojačava svoj uticaj.
Samit ASEAN-a je u Pnom Penu, Kambodža. Bali, Indonezija, mesto je samita G-20.
Pre toga, Bajden će se zaustaviti u Šarm el Šeiku u Egiptu na klimatskoj konferenciji UN, poznatoj kao COP27. Za razliku od prošlogodišnje konferencije u Glazgovu u Škotskoj, predsednik će doći na ovogodišnji skup koji će moći da ukaže na značajna dostignuća kod kuće, sa avgustovskim potpisivanjem zakona koji će doneti najveću investiciju u istoriji SAD u borbi protiv klimatskih promena.
Pogled na glavne teme koje će dominirati Bajdenovim sedmodnevnim putovanjem. Prva stanica je u petak u Egiptu.
Više od osam meseci nakon ruske invazije na Ukrajinu, Bajden se suočava sa novim izazovima u svojim naporima da izoluje Moskvu. Povišene cene energije i hrane, kao i zabrinutost u Evropi u vezi sa zalihama ovih vitalnih proizvoda koji idu u zimu testiraju globalnu odlučnost da podrži odbranu Ukrajine i kazni rusku agresiju.
Na samitu G-20, Bajden će imati prve prilike da se sastane sa dva ključna nova partnera u tom nastojanju: britanskim premijerom Rišijem Sunakom i italijanskim premijerom Đorđom Melonijem.
Sunak, koji je preuzeo dužnost prošlog meseca nakon katastrofalno kratkog mandata Liz Trus, obećao je da će nastaviti da podržava Ukrajinu od strane svojih konzervativnih prethodnika. On i Bajden su spremni da smisle nove načine za jačanje odbrane Ukrajine na duge staze.
Meloni je obećala da će nastaviti da pruža oružje i pomoć Ukrajini, ali ostaju pitanja oko posvećenosti njene krajnje desničarske koalicije da se suprotstavi Rusiji.
Ruski predsednik Vladimir Putin nije saopštio da li planira da učestvuje na samitu. Bajden je rekao da ne planira da se sastaje sa Putinom, ali je ostavio otvorena vrata za razgovor ako Putin želi da razgovara o sporazumu o oslobađanju Amerikanaca koji su zatvoreni u Rusiji.
Zvaničnici Bajdenove administracije koordiniraju sa globalnim kolegama kako bi izolovali Putina ako odluči da učestvuje bilo lično ili virtuelno. Razgovarali su o bojkotima ili drugim prikazima osude.
Bajden je govorio o globalnoj borbi između autokratija i demokratija. Ali on sve više mora da se oslanja na manje demokratske lidere da bi unapredio interese SAD, od Egipćanina Abdela Fataha El-Sisija, koji je domaćin konferencije o klimi, do indijskog premijera Narendre Modija, koji se odupirao molbama SAD da ograniče kupovinu ruske nafte .
Bajden je iskoristio svoje komentare u Ujedinjenim nacijama u septembru da naglasi da su SAD spremne da rade sa svim nacijama – bez obzira na njihov sistem vlasti – da bi izvršile promene.
„Povelju Ujedinjenih nacija nisu potpisale samo demokratije sveta, već su o njoj pregovarali građani desetina nacija sa veoma različitim istorijama i ideologijama, ujedinjeni u svojoj posvećenosti radu za mir“, rekao je tada Bajden.
Administracija kaže da Bajden ne planira da se sastane sa prestolonaslednikom Saudijske Arabije Mohamedom bin Salmanom, nakon što je kartel OPEK+ osramotio Bajdena smanjenjem proizvodnje mesecima nakon njegovog sastanka u julu sa prestolonaslednikom. Bajden je kritikovao ovaj potez kao pokazatelj da je Saudijska Arabija stala na stranu Rusije.
Američki birači u utorak će izreći presudu o Bajdenovom upravljanju i dvogodišnjoj demokratskoj kontroli Vašingtona. Nije jasno koliko će brzo biti poznata kontrola Doma i Senata nakon dana izbora. Bela kuća je uporno pokušavala da uokviri srednje mandate kao izbor između dvobojnih vizija za naciju, a ne kao referendum o Bajdenovom vremenu na funkciji.
Demokrate se privatno spremaju da izgube kontrolu barem nad Domom. Mnoštvo trka u Senatu koje bi mogle da preokrenu vlast u komori od 50-50 smatraju se bacanjem. U zavisnosti od rezultata, Bajden bi mogao da krene na putovanje u inostranstvo politički znatno oslabljen.
Najakutniji uticaj u inostranstvu od rezultata u utorak u Sjedinjenim Državama mogla bi da bude budućnost pomoći Ukrajini. Iako je podrška za pomoć bila uglavnom dvostranačka, konzervativci sve više izražavaju skepticizam u pogledu mudrosti stalne podrške, kao i kalifornijski predstavnik Kevin Makarti, republikanski lider koji je spreman da postane predsednik Predstavničkog doma ako republikanci osvoje tu komoru.
Ipak, neki posmatrači veruju da srednjoročni ishod, bez obzira na presudu, neće imati značajan uticaj na Bajdenovo manevrisanje u inostranstvu.
„Ova pitanja imaju tendenciju da prevaziđu politiku“, rekao je Eš Džejn iz Atlantskog saveta, ukazujući na podršku Kongresa Ukrajini i jačanje konkurencije SAD sa Kinom. „Na Bajdenove razgovore sa liderima o ovim pitanjima u velikoj meri neće uticati ishod izbora.
SASTANAK SA KSI?
Američki i kineski zvaničnici razrađuju logistiku takvog sastanka dva lidera, koji bi bio prvi takav lično tokom Bajdenovog predsedavanja. To bi moglo doći u vreme kada je Bajden možda bio politički kažnjen od strane američkih glasača, dok je Si učvrstio svoju vlast tokom kongresa Komunističke partije koji je završen prošlog meseca.
Ako dođe do sastanka, neće nedostajati tema koje će Bajden pokrenuti sa Kinom, za koju američka vlada sada kaže da je njen najmoćniji vojni i ekonomski rival.
Tenzije između dve nacije rastu oko Tajvana, posebno nakon posete predsednice Predstavničkog doma Nensi Pelosi u avgustu samoupravnom ostrvu i Bajdenovih ponovljenih opaski da će SAD vojno braniti Tajvan ako ih Kina napadne – komentari njegovih saradnika su se više puta vraćali.
Pitanje trgovinskih kazni za kinesku robu iz Trampove ere takođe ostaje na stolu. Bajden će takođe verovatno pokrenuti pitanje kršenja ljudskih prava, posebno protiv Ujgura i drugih uglavnom muslimanskih manjina u regionu Sinđang. Kina se takođe uzdržala od toga da javno preuzme Rusiju na zadatak oko Ukrajine, iako je Putin rekao da je Si privatno preneo „zabrinutost i pitanja“ o invaziji kada su se njih dvojica sastali u Uzbekistanu u septembru.
Džon Kirbi, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost, naglasio je u petak da vlada SAD nikada nije tražila od drugih zemalja da efikasno biraju između nje i Kine, priznajući da svaka nacija može da gradi odnose zasnovane na sopstvenim interesima.
Ali „to neće promeniti činjenicu da i dalje želimo da budemo sigurni da smo u najboljoj poziciji da se strateški takmičimo sa Kinom i da se suočimo sa pretnjama i izazovima koje Kina veoma fizički, veoma opipljivo predstavlja – posebno u indo-pacifičkom regionu“, dodao je Kirbi.
Na klimatskoj konferenciji, Bajden će ukazati na jedan od svojih ključnih domaćih uspeha — veliki zakon o zdravstvenoj zaštiti i klimatskim promenama demokrata poznat kao Zakon o smanjenju inflacije.
Posvećenost SAD od oko 375 milijardi dolara tokom jedne decenije u borbi protiv klimatskih promena daje Bajdenu veću moć da izvrši pritisak na druge nacije da ispune svoja obećanja o smanjenju emisije gasova staklene bašte i tranziciji globalne ekonomije ka čistijim izvorima energije.
Bajden će biti u daleko drugačijem položaju od prošlogodišnjeg skupa, do kojeg je došlo tokom posebno nesrećnog dela na mukotrpnom putu do usvajanja zakona.
Taj samit je rezultirao dodatnim globalnim obavezama da se ispune temperaturni ciljevi dogovoreni Pariskim klimatskim sporazumom, kome se Bajden ponovo pridružio nakon što je tadašnji predsednik Donald Tramp povukao SAD iz sporazuma. Ali čak i sa novim američkim zakonom, Amerika i svet imaju dug put da ispune ciljeve emisije za koje se naučnici nadaju da će obuzdati globalno zagrevanje. A politička volja za više investicija — kako se globalna ekonomija suočava sa novim preprekama — smanjuje se.
„Postoji pravi jaz u realnosti javne politike u odnosu na ambiciju koja je zapečaćena u Glazgovu“, rekao je Džozef Majkut, direktor Centra za strateške i međunarodne studije programa energetske bezbednosti i klimatskih promena.
Globalna želja da se odmakne od fosilnih goriva ublažena je uzburkanjem svetskih energetskih tržišta nakon ruske invazije na Ukrajinu. Bajden vrši pritisak na proizvođače nafte i gasa da povećaju proizvodnju kako bi zadovoljili potražnju i snizili cene koje su finansirale ratne napore Kremlja.
Izgledi za značajan napredak su još slabiji jer veliki emiteri kao što su Kina i Indija šalju manje visoke delegacije. Zvaničnici Bajdenove administracije pokušali su da smanje očekivanja za rezultate na sastanku i umesto toga su ga ocenili kao povratak američkom rukovodstvu po tom pitanju.
