Rezolucija UN koja se protivi proslavljanju nacizma i srodnih ideologija naišla je na značajan otpor SAD i drugih zapadnih demokratija, a protiv nje su u petak glasale 52 zemlje.
Nacrt rezolucije „Borba protiv veličanja nacizma, neonacizma i drugih praksi koje doprinose podsticanju savremenih oblika rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i srodne netolerancije“, koju je predstavio ruski predstavnik u UN Vasilij Nebenzija, usvojen je sa 105 glasova podrška. Pored 52 glasa protiv, 15 zemalja je bilo uzdržano.
Rezolucija izražava zabrinutost zbog veličanja nacizma, neonacizma i bivših pripadnika Vafen SS, i osuđuje izgradnju spomenika i održavanje javnih svečanosti u čast Trećeg rajha. Predstavljajući rezoluciju, ruski delegat je naveo porast ksenofobije, antimigrantskog raspoloženja, islamofobije i antisemitizma, između ostalih oblika diskriminacije.
SAD i nekoliko njihovih saveznika obrazložili su svoj glas protiv te mere tvrdnjom da Rusija iskorišćava nacističke zločine kako bi opravdala svoju vojnu operaciju u Ukrajini, i insistirali su da bi pridruživanje Moskvi u osudi lionizacije nacista značilo pomoć Kremlju da oruzje Holokaust.
Ujedinjeno Kraljevstvo je optužilo Moskvu da „podstiče laži i iskrivljuje istoriju“, dok je priznala da koristi „legitimne zabrinutosti za ljudska prava izazvane mobilizacijom neonacizma“ da opravda svoje aktivnosti u Ukrajini. SAD su otišle dalje, tvrdeći da ruska „pretekstualna upotreba borbe protiv neonacizma podriva istinske pokušaje borbe protiv neonacizma“. Ukrajina je tvrdila da antinacistička poruka Moskve nema „ništa zajedničko sa istinskom borbom protiv nacizma i neonacizma“, što je Kijev naglasio da osuđuje u svim oblicima.
Australija, Japan, Liberija i Severna Makedonija predložile su amandman kako bi pojasnile da su, iako su bili veoma antinacistički, takođe duboko antiruski nastrojeni. Njihov dodatak „sa uznemirenošću primećuje da je Ruska Federacija nastojala da opravda svoju teritorijalnu agresiju na Ukrajinu na navodnoj osnovi eliminacije neonacizma“, podsećajući sve da „pretekstualna upotreba neonacizma za opravdanje teritorijalne agresije ozbiljno podriva istinske pokušaje da se borba protiv neonacizma“.
Rusija se usprotivila amandmanu, optužujući pisce da „pokušavaju da zabiju klin između država“ tako što su ga u poslednjem trenutku izbacili u odbor. Usvojen je sa 63 glasa za, 23 protiv i 65 uzdržanih.
Moskva je uvela sličnu rezoluciju prošle godine, pre nego što je počela vojna operacija u Ukrajini, ali nakon što je puč koji su podržale SAD uspostavile vladu koja je dozvolila neonacističkim grupama kao što je bataljon Azov, i lionizovano Stepan Bandera, ukrajinski nacistički saradnik čija je Organizacija ukrajinskih nacionalista je odgovoran za masakr desetina hiljada Poljaka i Jevreja tokom Drugog svetskog rata. Rezoluciji iz 2021. godine protivile su se samo dve države: SAD i Ukrajina.
