BUENOS AJRES, Argentina – Poslednjih godina često je dolazio trenutak kada je posetilac Argentine iznenada shvatio da su mogli dobiti mnogo više novca za svoj novac samo da su doneli keš za kupovinu pezosa na nezvaničnom tržištu, prenosi AP.
Dolar bi ponekad kupio duplo više pezosa u neformalnoj trgovini gotovinom od iznosa u pezoima koji bi dobio kupovinom koristeći kreditnu ili debitnu karticu pokrivenu zvaničnim kursom.
„Skoro možete da čujete kako im krv curi iz glasa kada to shvate“, rekao je Džed Rotenberg, vlasnik turističke agencije specijalizovane za putovanja u Argentinu.
To bi, barem u teoriji, trebalo da bude prošlost od petka. Vlada je primenila novi propis koji omogućava posetiocima koji koriste kreditne i debitne kartice da dobiju više pezosa nego što daje zvanični kurs.
U petak je jedan dolar zvanično vredeo 157 argentinskih pezosa. Ali na nezvaničnom tržištu, koji se obično naziva „plavi dolar“, mogao bi da vredi čak 285 pezosa. A u sistemu koji će sada koristiti operateri kreditnih kartica bila je na 292.
Neformalni trgovci stranom valutom postali su sveprisutni nakon što su 2019. uvedene stroge kontrole kapitala u nastojanju da se domaća valuta zaštiti od nagle devalvacije usred visoke inflacije u zemlji.
Vlada se nada da će novo pravilo za kreditne i debitne kartice obeshrabriti gotovinske transakcije koje ostavljaju turiste natovarene gotovinom ranjivijim na pljačkaše – i takođe često lišiti vladu poreza na promet koji se često ignoriše ako nema elektronskog traga.
Rotenberg je godinama pokušavao da objasni različite kurseve u Argentini i poteškoće sa kojima su se turisti suočavali prilikom korišćenja kreditnih i debitnih kartica. Nije uvek bio uspešan.
„Ogromna većina ljudi je jednostavno zbunjena: ’Mislite da postoji više od jednog kursa i da jedan od njih može biti i dvocifrena ili čak trocifrena razlika?“, rekao je Rotenberg.
Novo pravilo neće učiniti mnogo da smanji zbunjujuće složenosti. On dodaje još jedan kurs na više od 10 koji već postoje u Argentini — sistem koji onemogućava jednostavno reći koliko vredi pezos.
Vlada takođe nameće različite poreze na konverziju strane valute u zavisnosti od toga za šta će se koristiti, što dovodi do stopa koje imaju kolokvijalne nazive kao što su „katarski dolar“ za putnike (referenca na Svetsko prvenstvo), „Netfliks dolar“ za strimovanje usluge i „Coldplai dolar“ za angažovanje stranih umetnika da sviraju u zemlji.
Razlog zašto niko zaista ne može da odgovori koliko vredi pezos je zato što „za svaku osobu vredi nešto drugačije“, rekao je Martin Kalos, ekonomista koji je direktor u Epica Consultores, lokalnoj konsultantskoj kući.
„Vlada je segmentirala tržište. Ne postoji jedna vrednost, postoji više cena u zavisnosti od toga ko ste ili koju operaciju želite da uradite“, rekao je on.
Cilj vlade je da ima jači pezos za plaćanje uvoza zemlje u nadi da će zadržati rast cena od pogoršanja. Privreda je u septembru zabeležila godišnju stopu inflacije od 83%.
Fernandezova administracija „sprovodi palijativne mere, ili zakrpe, jer ima izbore za godinu dana od sada” i svaki pokušaj da se ispravi ova distorzija verovatno bi prouzrokovao ekonomski bol koji bi bio skup na glasačkoj kutiji, rekao je Kalos.
Argentina je poslednjih decenija prošla kroz toliko finansijskih kriza da su njeni građani nepoverljivi prema svojoj valuti, pa oni koji zarađuju dovoljno da štede obično to čine u dolarima ili evrima.
Čak su i ekonomski pametni Argentinci često zbunjeni.
Svako ko nije dobio subvencije od države ili ko posluje na određenim finansijskim tržištima može da kupi čak 200 dolara mesečno, ali mora da doda dodatnih 65% poreza na zvanični kurs.
Argentinci koji plaćaju kupovinu deviza svojim kreditnim karticama plaćaju višak od 75% u odnosu na zvanični kurs. Ali to je sve dok troše manje od 300 dolara. Ako potroše više od toga mesečno, višak se povećava na 100%.
Argentinci takođe mogu da kupuju dolare preko finansijskih tržišta putem operacija preko obveznica ili akcija, ali plaćaju cenu u pezosu sličnu onoj na neformalnom tržištu. To je sistem koji je u petak dostupan kompanijama za obradu kreditnih kartica.
Stručnjaci kažu da moraju da vide kako se implementira novi sistem za posetioce pre nego što znaju da li će biti uspešan.
Ali ako se dobro primeni, Rotenberg je rekao da bi promena mogla biti blagodat za turiste.
„Oni samo koriste svoju kreditnu karticu, ne mare za detalje“, rekao je on. „Ako ovo zaista uspe, Argentina bi mogla da bude jedna od najboljih turističkih destinacija u narednih nekoliko godina, posebno s obzirom na to koliko su SAD i Evropa sada skupe.
