RIM – Nova italijanska vlada predstavila je u petak svoje prve ciljeve u oblasti javnih finansija, povećavajući zaduživanje za finansiranje mera podrške porodicama i firmama koje se bore sa ogromnim troškovima energije, prenosi Rojters.
Godišnji Ekonomski i finansijski dokument (DEF) Trezora, koji je kabinet Đorđe Meloni odobrio nakon jednoipočasovnog sastanka, odredio je fiskalni deficit na 5,6% bruto domaćeg proizvoda u 2022.
To se poredi sa prognozom od 5,1% koju je u septembru dala prethodna vlada Marija Dragija. Cilj za 2023. je povećan na 4,5% sa 3,4%.
Nove brojke daju Melonijevoj prostora za mere u vrednosti od oko 0,5% BDP-a ove godine za proširenje privrede i dodatnih 1,1% u 2023. godini, uz zadržavanje odnosa deficita i BDP-a na silaznoj putanji iz godine u godinu.
Meloni, koja je preuzela dužnost prošlog meseca na čelu konzervativne koalicije, rekao je novinarima da će 9,5 milijardi evra biti potrošeno u dekretu sledeće nedelje za rešavanje energetske krize.
„Za 2023. oslobađamo 22 ili 23 milijarde koje će takođe biti iskorišćene isključivo za rešavanje energetskog pitanja“, rekla je ona na konferenciji za novinare.
Nakon pobede na izborima 25. septembra, liderka tvrde desnice brzo je jasno stavila do znanja da većina ambicioznijih izbora njene koalicije obećava da će takvo oštro smanjenje poreza i veće penzije morati da sačekaju bolja ekonomska vremena.
Vlada je podigla prognozu rasta BDP Italije za ovu godinu na 3,7% sa 3,3% zbog snažnije očekivane ekspanzije u trećem kvartalu, dok je prognoza za 2023. ostala nepromenjena na 0,6%.
Ministar ekonomije Đankarlo Đorđeti, govoreći na istoj konferenciji za novinare, rekao je da rizici od recesije rastu u Evropi „i da bi mogli da utiču i na italijansku ekonomiju“.
Ciljevi Trezora formiraće okvir za budžet za 2023. koji će Meloni ovog meseca predstaviti parlamentu na odobrenje do kraja godine.
Javne finansije ove godine su išle bolje nego što je bilo predviđeno, sa prihodima od poreza na dodatu vrednost i akcizama podstaknutim inflacijom i rastućim cenama energenata.
Inflacija, koja je prema indeksu usklađenom sa EU u oktobru dostigla 12,8% i označila najveće očitanje od kada je serijal uveden 1996. godine, takođe je pomogla u smanjenju ogromnog javnog duga Italije.
Štaviše, fiskalna pravila Evropske unije su i dalje suspendovana kako bi se pomoglo ekonomijama bloka da se oporave od pandemije COVID-19, dajući Meloni vredan prostor za disanje.
DEF je predvideo da će deficit opasti 2024. i rekao je da će 2025. pasti na 3,0%, što je gornja granica koju je odredio Pakt stabilnosti EU pre nego što je suspendovan.
Đorđeti je rekao da će javni dug Italije, proporcionalno najveći u zoni evra posle grčkog, stalno pasti sa nivoa od 150,3 odsto BDP-a registrovanog u 2021. na 141,2 odsto u 2025. Brojke za prelazne godine nisu odmah dostupne.
