Mirovne snage Evropske unije u Bosni, poznate i kao Operacija Althea, čija je misija da osiguraju kontinuirano poštovanje Dejtonskog mirovnog sporazuma iz 1995. kojim je okončan rat 1992-2005, produžiće svoje prisustvo za još godinu dana, piše „Evropska istina“, prenosi Balkan insajt.
Zapadne zemlje strahovale su da bi Rusija, kao jedna od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN sa pravom veta, mogla da blokira nastavak misije u Bosni i Hercegovini i dodatno destabilizuje region Zapadnog Balkana.
Međutim, na sjednici Savjeta bezbjednosti svih 15 članica glasalo je za nacrt rezolucije o Bosni i Hercegovini.
Rusija je ranije upozorila da bi mogla da stavi veto na odluku, tvrdeći da je „bezbednosna situacija u zemlji stabilna”, na osnovu najnovijeg izveštaja snaga EU UN.
Strahujući od takvog scenarija, američki senatori su 5. avgusta predložili novi zakon pod nazivom „Zakon o demokratiji i prosperitetu zapadnog Balkana“, u kojem se navodi da bi SAD trebalo da podrže očuvanje mandata EUFOR-a u Bosni.
U operaciji „Althea“ učestvuje oko 1.200 vojnika iz 20 zemalja učesnica, raspoređenih po cijeloj teritoriji Bosne. Broj vojnika povećan je za 500 u martu, nakon ruske invazije na Ukrajinu.
U međuvremenu, postoji neslaganje oko toga da li Hrvatska treba da učestvuje u misiji.
Ranije u oktobru hrvatski predsednik Zoran Milanović rekao je da Hrvatska želi da učestvuje u operaciji Altea. Hrvatski ministar spoljnih poslova Goran Grlić Radman uputio je u ponedeljak pismo generalnom sekretaru NATO-a Jensu Stoltenbergu, u kojem je ponovio ovaj zahtev.
Međutim, u utorak je Stoltenbergu pisao i hrvatski član tročlanog predsedništva BiH Željko Komšić kritikujući tu ideju.
Opisujući rat u Bosni i Hercegovini 1992-2005 „kao međudržavni oružani sukob“ u kojem je učestvovala Hrvatska, on je dodao: „Bilo bi krajnje neprikladno da NATO alijansa uključi snage Republike Hrvatske u svoju misiju u BiH ili kroz EUFOR-ovu operaciju Althea“.
