U Beču se danas održava internacionalni skup na visokom nivou posvećen fizičkoj i pravnoj bezbednosti novinara. U centru interesovanja je Akcioni plan Ujedinjenih nacija za fizičku i pravnu zaštitu novinara, donet u novembru 2012, takođe u Beču, piše RTS.
Koordinaciju vodi Unesko iz Pariza, u kooperaciji sa Visokim komesarijatom za ljudska prava iz Ženeve i Glavnim sekretarijatom UN-a u NJujorku. Domaćin skupa je austrijsko Ministarstvo spoljnih poslova.
U popodnevnom delu koji je posvećen aktivnostima nacionalnih vlada, kako one nameravaju da smanje rizike za ljude iz novinarske profesije, Srbiju predstavlja ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.
Deset godina star Akcioni plan Ujedinjenih nacija je do sada najambiciozniji pokušaj da se i pravno i praktično, na globalnom nivou, osigura bezbednost ljudi koji se bave novinarskim, uopšte medijskim poslom. Današnji skup se bavi evaluacijom postignutog u protekloj deceniji i planovima za dalje.
Pomaci na bolje postoje, ali i regresivni trendovi. Jasno je da se radi o dva velika i različita problemska polja – o bezbednosti novinara u mirnodopskim uslovima manjkavih demokratskih standarda, kao i o bezbednosti novinara-izveštača u ratnim uslovima. Drugo se iz očiglednih razloga otima efikasnim pravnim normama, jer su sankcije za nasilje nejasne i zakasnele.
I pored svih teškoća, dosadašnji dometi te inicijative su neosporni. Ona je nastala kao sinergija (multistakeholder effort) aktera iz različitih društvenih, političkih i ekonomskih oblasti, nacionalnih vlada, nevladinog sektora i profesionalnih novinarskih organizacija, svih sa fokusom na jedan isti cilj, zaštitu ljudi iz novinarske profesije.
Akcioni plan Ujedinjenih nacija deluje na tri plana, na prevenciji pritisaka na novinare, na njihovoj fizičkoj zaštiti i na procesuiranju počinioca krivičnih dela nad novinarima i medijskim radnicima generalno. Borbi protiv pravne nedodirivosti ubica i nalogodavaca posvećuje se veliki deo.
NATO nije potpisnik Akcionog plana, tako da je teško očekivati da će neko spomenuti slučaj bombardovanja RTS-a 1999. i smrt 16 srpskih medijskih radnika.
Internacionalna federacija novinara (IFJ), najveća krovna profesionalna organizacija, računa da je samo ove godine ubijeno 60 novinara. Od 1990-2020 globalno je ubijeno ili direktno u obavljanju svog posla pod sumnjivim okolnostima poginulo 2658 novinara.
Sedište IFJ je u Briselu, organizacija ima 190 kolektivnih članova iz 140 zemalja, te ukupno pokriva profesionalne interese oko 600.000 ljudi. Iz Srbije su članice tri cehovske organizacije novinara.
Kratka pozadina Akcionog plana, čija se delotvornost danas meri:
– Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je 2006 usvojio Rezoluciju 1738 zahtevajući koherentni, praktični program za bezbednost novinara u ratnim uslovima.
– Dve godine kasnije, 2008, Unesko je inicirao Čartu za bezbednost novinara u ratnim i kriznim prostorima kojom se mediji, države i novinari obavezuju da će sistematski tražiti puteve za ograničavanje rizika novinarske profesije. I to počevši od osnovnog problema, senzibilizacije javnih aktera i javnosti na činjenicu da je novinarska profesija opasna profesija, ne samo u ratu.
– Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2015 usvojila Agendu 2030, listajući 17 velikih oblasti održivih ciljeva (Sustainable Development Goals, SDG) gde se očekuje sinergični efekat. Sigurnost novinara reguliše Cilj 16/SDG 16 posvećen miru, pravu i jakim institucijama. Takvi su barem planovi.
