Nova italijanska premijerka Đorđa Meloni otputovala je u četvrtak na svoj prvi put u inostranstvo u srce Evropske unije, pokazujući privrženost bloku, piše Rojters.
Poznata po svom vatrenom nacionalizmu, Meloni je poslednjih nedelja ublažila svoju antievropsku retoriku, zadobivši srdačnu dobrodošlicu najviših zvaničnika EU u Briselu.
Meloni je rekla da želi da „da signal Italije koja očigledno želi da učestvuje, sarađuje i brani svoj nacionalni interes, čineći to u okviru evropske dimenzije, tražeći najbolja rešenja zajedno sa drugim zemljama“.
Ona je rekla da je zadovoljna kako je protekao dan, dodajući da je razgovarala o ratu Rusije u Ukrajini, cenama energenata, migracijama i kako najbolje potrošiti oko 190 milijardi evra namenjenih Italiji iz podsticaja EU da se oporavi od pandemije COVID-19.
„Verovatno to što vidim i razgovaram direktno sa ljudima pomaže da se demontira narativ koji se stvorio oko mene i često (oko) italijanske vlade. Mi nismo Marsovci. Mi smo pravi ljudi“, rekla je ona novinarima.
Meloni se sastala sa predsedavajućim EU Šarlom Mišelom, šeficom Evropskog parlamenta Robertom Metsolom i izvršnom Evropskom komisijom Ursulom fon der Lajen.
„Potpuno smo usklađeni po pitanju Ukrajine. Nastavićemo da budemo čvrsti po pitanju sankcija“ protiv Rusije, rekao je Metsola. EU je uvela niz sankcija Rusiji zbog njene invazije na susednu Ukrajinu u februaru.
Von der Lajen je zahvalila Meloni na „snažnom signalu koji je poslat“ odabirom Brisela za njen međunarodni debi kao premijer.
EU je takođe zabrinuta zbog Melonijinih predizbornih obećanja o smanjenju poreza i većoj socijalnoj potrošnji, plašeći se finansijske nestabilnosti u Italiji jer se kontinent suočava sa novom recesijom.
Prvi test za Meloni je u petak kada ona predstavlja nove ciljeve javnih finansija za Italiju.
To će zahtevati hodanje po liniji između planova da se potrošači zaštite od rastućih cena energije, s jedne strane, i prognoze italijanskog trezora o ekonomskoj kontrakciji do drugog kvartala 2023. s druge strane.
„Postoji rizik na fiskalnoj strani“, rekao je Gregori Klejs iz Brigelovog istraživačkog centra za EU.
Frančesko Galijeti iz rimske konsultantske kuće Polici Sonar rekao je da je Meloni morala da se pozicionira u odnosu na najveće sile EU, Nemačku i Francusku, koje žele da imaju treću ekonomiju bloka na svojoj strani usred raskola oko rešavanja energetske krize.
„Ona treba da iskoristi ovaj status i izvuče neke ustupke u pogledu fiskalne popustljivosti od EU, dok se priprema da poveća budžetski deficit za ovu godinu“, rekao je Galijeti.
Meloni je rekla da su EU potrebna „konkretna evropska rešenja“ što je pre moguće za krizu cena energije.
