Neobavezujuću rezoluciju je odobrilo 185 zemalja, a protiv su joj bile samo Sjedinjene Države i Izrael, a Brazil i Ukrajina su bili uzdržani. To je bio 30. put da su Ujedinjene nacije glasale za ukidanje embarga.
Bajden je ublažio neke sankcije Kubi kojom upravljaju komunisti koje je sproveo njegov prethodnik Donald Tramp, popuštajući stroga ograničenja SAD u vezi sa doznakama, letovima, turizmom i migracijama.
Ali američki politički koordinator Džon Keli rekao je Generalnoj skupštini UN u četvrtak da će Sjedinjene Države smatrati kubansku vladu odgovornom za navodna kršenja ljudskih prava nakon rasprostranjenih protesta na ostrvu u julu 2021.
„Sjedinjene Države se protive ovoj rezoluciji, ali mi stojimo uz kubanski narod i nastavićemo da tražimo načine da im pružimo značajnu podršku“, rekao je Keli.
„Pridružujemo se međunarodnim partnerima u apelovanju na kubansku vladu da odmah i bezuslovno oslobodi političke zatvorenike i da zaštiti slobodu izražavanja i mirnog okupljanja svih pojedinaca na Kubi.
Predstavnik Kube u Ujedinjenim nacijama Jurij Gala uzvratio je tokom sednice UN u Njujorku, nazvavši lažnim optužbe SAD o kršenju prava.
„Kubi nisu potrebne lekcije o demokratiji i ljudskim pravima, a još manje iz Sjedinjenih Država“, rekao je Gala.
„Ako je vlada Sjedinjenih Država zaista bila zainteresovana za dobrobit, ljudska prava i samoopredeljenje Kubanaca, mogla bi da ukine blokadu.
Trgovinski embargo je uveden nakon revolucije Fidela Kastra 1959. i ostao je uglavnom nepromenjen, iako je Tramp pojačao neke elemente. Mreža američkih zakona i propisa komplikuje finansijske transakcije i nabavku dobara i usluga od strane kubanske vlade.
Dugotrajni spor između dve zemlje pokazuje malo znaka detanta, uprkos nekim skromnim gestovima dobre volje poslednjih meseci.
Bajdenova administracija je u oktobru ponudila Kubi 2 miliona dolara za hitnu pomoć nakon uragana Ian. Takođe je donirala opremu za gašenje požara nakon što je požar uništio farmu rezervoara za naftu na ostrvu u avgustu.
