Sa kraljem Hamadom bin Isom Al Kalifom pored sebe, Franjo je takođe pozvao arapsku zalivsku naciju da obezbedi „sigurne i dostojanstvene“ radne uslove za svoje radnike imigrante, koji su dugo bili suočeni sa zlostavljanjem i eksploatacijom u građevinarstvu ostrva, vađenju nafte i uslužnim delatnostima u domaćinstvu. .
Iako diplomatski, Franjo se nije ustezao od nekih spornih društvenih pitanja u Bahreinu na početku svoje četvorodnevne posete kako bi učestvovao na međuverskoj konferenciji o dijalogu Istok-Zapad koju je sponzorisala vlada i služio maloj katoličkoj zajednici u zemlji.
Osamdesetpetogodišnji Fransis, koji već nekoliko meseci koristi invalidska kolica zbog zategnutih ligamenata kolena, rekao je da je imao „mnogo bolova“ dok je leteo u Zaliv i po prvi put pozdravio novinare koji su putovali sa nego da sedi umesto da hoda kroz prolaz čarter aviona.
Grupe za ljudska prava i rođaci šiitskih aktivista osuđenih na smrt pozvali su Franju da iskoristi svoju posetu da pozove na ukidanje smrtne kazne i da se založi za političke disidente, od kojih je stotine privedeno otkako je Bahrein nasilno ugušio proteste Arapskog proleća 2011. pomoć susedne Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
U godinama nakon toga, Bahrein je zatvarao šiitske aktiviste, deportovao druge, lišio stotine njihovog državljanstva, zabranio najveću šiitsku opozicionu grupu i zatvorio svoje vodeće nezavisne novine.
Franjo se indirektno osvrnuo na sektaške sukobe kada je stigao u pustinjski grad Avali i sastao se sa Al Kalifom u kraljevskoj palati Sakhir u prvoj papskoj poseti Bahreinu. Obraćajući se vladinim vlastima i diplomatama iz blistavog dvorišta palate, Franjo je pohvalio tradiciju tolerancije Bahreina i naveo ustav Bahreina, koji zabranjuje diskriminaciju na osnovu vere, kao navedenu obavezu koju treba sprovesti u praksi.
To bi, kako je rekao, garantovalo „da će jednako dostojanstvo i jednake mogućnosti biti konkretno priznate za svaku grupu i za svakog pojedinca; da ne postoje oblici diskriminacije i da se osnovna ljudska prava ne krše već promovišu.”
Govoreći o smrtnoj kazni, Franjo je rekao da vlada mora da garantuje pre svega pravo na život i „potrebu da to pravo uvek garantuje, uključujući i one koji su kažnjeni, čiji životi ne bi trebalo da budu oduzeti“.
Prema Bahreinskom institutu za prava i demokratiju, Bahrein je 2017. godine ukinuo de fakto moratorijum na smrtnu kaznu i od tada je pogubio šest zatvorenika. Grupa i Human Rights Vatch su dokumentovali „dramatično povećanje“ broja smrtnih kazni izrečenih od 2011. godine, sa 26 ljudi koji su trenutno osuđeni na smrt, polovina zbog političkih aktivnosti. Grupe su saopštile da su neki osuđeni nakon „očigledno nepravednih suđenja zasnovanih isključivo ili prvenstveno na priznanju koje je navodno iznuđeno mučenjem i zlostavljanjem“.
Uoči posete, grupa za prava u Bahreinu objavila je pismo rođaka nekih od tih osuđenika na smrt, u kojima se moli Francis da pokrene to pitanje i da poseti zatvor Jau u kojem se nalaze mnogi politički zatvorenici.
„Članovi naše porodice ostaju iza rešetaka i pod rizikom od pogubljenja uprkos jasnoj nepravdi njihovih osuda“, navodi se u pismu.
Franjo je promenio učenje Katoličke crkve i proglasio smrtnu kaznu nedopustivom u svim slučajevima. On je redovno posećivao zatvorenike tokom svojih inostranih putovanja, ali takva poseta zatvoru nije planirana u Bahreinu. Franjo je takođe više puta pozivao na dostojanstvene plate i uslove rada za radnike širom sveta, i ponovio je taj poziv po dolasku u Bahrein.
Franjo je podsetio da je Bahrein imao jedan od najviših nivoa imigracije u svetu, sa oko polovine stanovništva stranih radnika, ali da je toliki rad bio „dehumanizovan“.
„Hajde da garantujemo da su uslovi rada svuda bezbedni i dostojanstveni“, rekao je Franjo. On je pozvao Bahrein da bude „svetionik kroz region za promociju jednakih prava i poboljšanih uslova za radnike, žene i mlade ljude, istovremeno osiguravajući poštovanje i brigu za sve one koji se najviše osećaju na marginama društva, kao što su kao imigranti i zatvorenici“.
Bahrein, kao i druge arapske države Persijskog zaliva, oslanja se na radnike iz azijskih zemalja poput Indije i Pakistana koji se mogu suočiti sa teškim uslovima za malu platu. Dok su Bahrein i drugi izvršili reforme u oblasti rada nakon što su se suočili sa međunarodnim pritiskom, neki radnici se i dalje smatraju maltretiranim od strane svojih poslodavaca ili im se zbog njih uskraćuju plate.
Očekuje se da će se Franjo nekim od ovih radnika direktno obratiti kada se sastane sa katoličkom zajednicom u zemlji, koja broji oko 80.000 u zemlji od oko 1,5 miliona. Većina su radnici poreklom sa Filipina i Indije, iako organizatori putovanja očekuju da će hodočasnici iz Saudijske Arabije i drugih susednih zemalja prisustvovati Franjinoj velikoj misi na nacionalnom stadionu u subotu.
U Bahreinu se nalazi prva katolička crkva u Zalivu, župa Svetog Srca, koja je otvorena 1939. godine, kao i njena najveća, Katedrala Gospe od Arabije. Katedrala, kapaciteta 2.300, otvorena je prošle godine u Avaliju na zemljištu koje je crkvi poklonio kralj.
Franjo će tokom svoje posete posetiti obe crkve i verovatno će se zahvaliti kralju na toleranciji koju vlada već dugo pokazuje hrišćanima koji žive u zemlji, posebno u poređenju sa susednom Saudijskom Arabijom, gde hrišćani ne mogu otvoreno da praktikuju svoju veru.
„Verska sloboda u Bahreinu je možda najbolja u arapskom svetu“, rekao je biskup Paul Hinder, apostolski administrator za Bahrein i druge zemlje Zaliva. „Čak i ako nije sve idealno, može doći do prelaska (u hrišćanstvo), koji se barem zvanično ne kažnjavaju kao u drugim zemljama.
