LONDON – Naučnici kažu da je invazivna vrsta komaraca verovatno odgovorna za veliku epidemiju malarije u Etiopiji ranije ove godine, nalaz koji su stručnjaci nazvali zabrinjavajućim znakom da postoji rizik od raspadanja bolesti, piše AP.
Vrsta komaraca, poznata kao Anopheles stephensi, uglavnom je viđena u Indiji i Persijskom zalivu. 2012. godine otkriven je u Džibutiju i od tada je pronađen u Sudanu, Somaliji, Jemenu i Nigeriji. Sumnja se da komarci stoje iza nedavnog porasta malarije u Džibutiju, što je navelo Svetsku zdravstvenu organizaciju da pokuša da spreči dalje širenje insekata u Africi.
U utorak, naučnik malarije Fitsum Tadesse predstavio je istraživanje na sastanku Američkog društva za tropsku medicinu u Sijetlu, sugerišući da su invazivni komarci takođe odgovorni za epidemiju u Etiopiji.
U januaru su zdravstveni zvaničnici u Dire Davi, glavnom transportnom čvorištu, prijavili brzi porast malarije. Tadese, vodeći naučnik na istraživačkom institutu Armauer Hansen u Adis Abebi, uskočio je sa svojim timom da istraži. Pratili su više od 200 slučajeva malarije, pregledali obližnja mesta komaraca i testirali invazivne komarce na parazit malarije.
Nisu pronašli mnogo komaraca koji obično šire malariju u Africi. Umesto toga, otkrili su visoku gustinu invazivnih komaraca. Tadesse i kolege zaključili su da su invazivni komarci „snažno povezani“ sa epidemijom.
„Ovi novi dokazi su zastrašujući“, rekao je Tomas Čerčer, profesor dinamike zaraznih bolesti na Imperijal koledžu u Londonu, koji nije bio povezan sa istraživanjem.
Rekao je da se većina malarije u Africi širi u ruralnim područjima, jer domaći komarci obično ne vole razmnožavanje u zagađenim gradovima ili veštačke kontejnere kao što su kante. Ali invazivni komarci mogu napredovati u takvim uslovima.
„Ako se ovi komarci uhvate u Afriku, to bi moglo biti fenomenalno loše“, rekao je on. Glavne mere kontrole komaraca koje se koriste u Africi – poput mreža za krevet i prskanja u zatvorenom prostoru – verovatno neće delovati protiv invazivnih buba, jer imaju tendenciju da grizu ljude na otvorenom.
Ipak, Čerčer je rekao da neodređeni nadzor znači da naučnici ne znaju koliko su invazivni komarci česti ili koliko malarije izazivaju.
Etiopski istraživač malarije Aklilu Getnet rekao je da su zvaničnici ove godine primetili veliki porast obolevanja. On je okrivio duže kišne sezone i sukob u severnoj Etiopiji, koji je iscrpeo resurse iz malarije.
„Veoma smo zabrinuti“, rekao je on, rekavši da je do nedavno u Etiopiji zabeležen veliki pad malarije. „Ono što sada vidimo je značajno povećanje.
En Vilson, stručnjak za zarazne bolesti na Školi tropske medicine u Liverpulu, rekla je da bi afričke zajednice mogle da razmotre prilagođavanje mera koje se koriste u Indiji za borbu protiv komaraca, poput uvođenja riba koje jedu larve ili zabrane kontejnera sa stajaćom vodom.
Ona je rekla da usporavanje napretka u borbi protiv malarije dodatno komplikuje napore da se zaustavi parazitska bolest, za koju se procenjuje da svake godine ubije više od 600.000 ljudi, uglavnom u Africi.
„Čekamo da vidimo uticaj novih alata kao što su pesticidi i vakcine“, rekla je ona. „Ali ako ovaj komarac počne da poleti, možda nemamo vremena.
