Popis stanovništva u Srbiji biće produžen od jednog do sedam dana u pojedinim opštinama na teritoriji Srbije.
Petar Korović, pomoćnik direktora Republičkog zavoda za statistiku rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da se u Vojvodini produžava popis, u Pančevu, Novom Sadu i Subotici, a u centralnoj Srbiji u Valjevu, Užicu i Šapcu i nekim beogradskim opštinama.
Prema njegovim rečima, u Beogradu su završene opštine Surčin, Sopot, Barajevo, Lazarevac. Za Mladeonovac će biti potreban produžetak od jednog do dva dana, na Zvezdari je potreban produžetak od šest dana.
„Treba da govorimo o kućnim brojevima koji nisu popisani, ili koji su započeti, procena je da bi u ovih sedam dana trebalo da popišemo oko 200.000 stanovnika koji su ostali nepopisani tokom oktobra“, napominje Korović.
Korović kaže da to zavisi od razloga, ako je u pitanju odbijanje popisivanja, zakon predviđa kazne.
„Ako je neki drugi opravdan razlog, postoji mogućnost da ostane neko nepopisan iz tog razloga i nakon završetka popisa idemo u postpopisnu anketu, koja će da ustanovi kvalitet podataka pribavljenih popisom i obuhvat – nakon ankete ćemo imati podatke koliko je stnovnika ostalo nepopisano, ako je ostalo nepopisano“, ukazuje Korović.
Bez obzira na to što je popis završen u pojedinim gradovima i opštinama, narednih dana će u tim mestima postojati dežurni popisivač koji će boraviti u prostorijama popisne komisije.
„Jutros od 8 sati u svakoj opštini u kojoj je završen popis mi ćemo u trajanju od sedam dana imati dežurnog počisivača, tako da će svi građani koji su ostali nepopisani ili prskočeni ili nisu stupili u kontakt sa info centrom moći da se jave dežurnom popisivaču u roku od sedam dana“, podvukao je Korović.
Korović kaže da je zahvaljujući medijima, bilo malo građana koji su odbijali popis, zavrašavalo se u drugom ili trećem navratu da pristanu da se popišu – postoji par desetina građana koji su do kraja kategorično odbijali i protiv njih je pokrenut prekršajni postupak.
Ima i onih građana koji u ličnim kartama nemaju svoju pravu adresu, pa se postavlja pitanje hoće li na neki način biti kažnjeni zbog toga.
Korović je rekao da se popisuje faktičko stanje. „Ne tražimo nijedan dokument, radimo na bazi izjave – važno da se popišete u stanu u kom živite, iz koga stana odlazite na posao, bitno je da popišemno faktičko stanje i niko neće imati problem ako se stan u kom živi ne podudara sa adresom koja se nalazi u ličnoj karti“, napomenuo je on.
Prema njegovim rečima, preliminarni retultati se očekuju mesec dana nakon završene terenske realizacije, a konačni sukcesivno, počevši od marta 2023. zaključno sa junom 2024. godine.
Zakon o popisu predviđa kaznu za tri kategorije za popisivače i popisne komisije, za prekoračenje ovlašćenja kao i za građane koji odbiju popisivanje ili daju netačni podatak, podatke koji su nelogični.
Ako je dete starije od 15 godina i nema završenu osnovnu školu – signal da je podatak potrebno proveriti – biće provere podataka, ali ne iz zle namere već da bi se ustanovilo prvo stanje i imali tačne podatke, naveo je Korović primer.
LJudi često oklevaju da prijave određenu imovinu, podstanare ili mesto stanovanja plašeći se da nadležne službe ne iskoriste te podatke za naplatu dodatnog poreza.
Korović kaže da Zavod za statistiku podatke privavljene popisom koristi u statističke svrhe.
„Popis nema za cilj da ustanovi broj stanova koji se rentira“, naveo je pomoćnik direktora RZS-a.
Izneo je podatak da je zaključno sa prekjučerašnjim danom popisano 6.300.000 stanovnika, a da je 2011. popis ustanovio broj od 7,2 miliona.
„U periodu od 11 godina samo na bazi negativnog proirodnog priraštaja stanovništvo je opalo za 420.000, dolazimo do procene od 6,8 miliona s tim da od te procene treba oduzeti stanovništvo koje je napustilo zemlju u prethodnih 11 godina. Taj podatak će da ustanovi popis. Vrlo brzo, nadam se u narednih mesec dana ćemo imati podatak koliko nas ima“, zaključio je Korović.
