UJEDINjENE NACIJE – Ruski ambasador u UN optužio je u ponedeljak Ukrajinu da koristi crnomorski koridor za transport žitarica na svetska tržišta „u vojne i sabotažne svrhe“ protiv svoje flote, rekavši da je zbog toga suspendovala primenu sporazuma i upozorila da neće dozvoliti nesmetan prolaz plovila bez njegove saglasnosti koji se trenutno odvija, prenosi Asošijeted pres.
Vasilij Nebenzja rekao je na hitnom sastanku Saveta bezbednosti UN koji je sazvala Rusija da „Crno more ostaje područje neprijateljstava” i da „ne možemo dozvoliti nesmetan prolaz brodova bez naše inspekcije”. On je rekao da će Rusija „preduzeti sopstvene mere“ da kontroliše tekuće kretanje brodova, ali nije naveo detalje.
Nebenzia je optužio Ukrajinu, uz pomoć Zapada, posebno Ujedinjenog Kraljevstva, da je u ranim jutarnjim satima 29. oktobra izvela „masovne avijacione i pomorske napade” na rusku crnomorsku flotu i infrastrukturu u Sevastopolju, „pod okriljem humanitarni žitni koridor” koji je uspostavljen sporazumom o dobiti od 22. jula. Kao rezultat toga, „ruska strana ne može da garantuje bezbednost civilnih brodova koji učestvuju u Inicijativi za crno sedište“, rekao je on.
U okviru Crnomorske inicijative, osnovan je Zajednički koordinacioni centar u Turskoj za kontrolu i inspekciju brodova koji se kreću za utovar ukrajinskih brodova iz tri crnomorske luke i potpuno natovarenih plovila na putu ka svetskim tržištima. Sastoji se od predstavnika Rusije, Ukrajine, Turske i Ujedinjenih nacija.
Šef humanitarne organizacije UN-a Martin Grifits odbacio je Nebenzijinu tvrdnju da je napad 29. oktobra prekršio Inicijativu za Crno more, rekavši da koridor za brodove za civilne brodove koji štite brodove koji učestvuju u dogovoru o žitu „nije otvoren u 4 sata ujutro“. i funkcioniše samo „kada se brodovi kreću niz koridor“.
On je rekao da su UN i dalje „veoma aktivno angažovane“ sa ruskim članovima Zajedničkog koordinacionog centra i nekoliko puta je ponovio da zabrinutost Moskve u vezi sa napadom 29. oktobra treba da istraže njeni stručnjaci, kao i druga prijavljena kršenja inicijative.
Grifits, koji je advokat, rekao je novinarima nakon sastanka saveta da se Rusija nije povukla iz inicijative i da stoga ostaje vezana sporazumom o žitu od 22. jula uprkos suspenziji učešća. Prema sporazumu, on je naglasio da su potpisnice u obavezi da „ne napadaju brodove, kretanja ili relevantne lučke objekte“.
Stoga, rekao je on, UN, Turska i Ukrajina su u mogućnosti da nastave sa inspekcijom odlaznih brodova i nastaviće to da rade.
Grifits je rekao da ima 86 odlaznih brodova koji su napustili ukrajinske luke i otišli do Bosfora gde čekaju inspekciju u, kako je rekao, „pomorskom saobraćajnom zastoju“, a prevoze skoro 2 miliona tona, što je deo od 9 miliona tona. . Pored toga, u ukrajinskim lukama ima 12 brodova natovarenih i spremnih za polazak, i pet brodova u Bosforu koje su pregledale sve četiri strane koje su spremne da krenu u ukrajinske luke radi preuzimanja tereta, rekao je on.
Ugovor o izvozu ukrajinskog žita traje 120 dana i automatski će biti produžen 18. novembra ako nema prigovora.
„Verujem da će Inicijativa za crnomorsko žito biti obnovljena“, rekao je Grifits. „Verujem u to i u to ćemo se uveriti. Učinićemo sve što možemo od sada do 18. novembra da to uradimo. I nećemo dozvoliti da nam ovo stane na put.”
Ali da li će Rusija okončati suspenziju i vratiti se aktivnoj podršci dogovoru ostaje da se vidi.
Nebenzia je prošle nedelje rekao da prvo „Rusija treba da vidi izvoz svog žita i đubriva na svetsko tržište, što se nikada nije dogodilo od početka sporazuma“.
Grinspan, generalni sekretar Konferencije UN za trgovinu i razvoj, rekao je u ponedeljak Savetu bezbednosti da su sporazumi o žitu imali veliki uticaj: izvoz pšenice iz Rusije se utrostručio između jula i septembra, dok se izvoz pšenice iz Ukrajine više nego učetvorostručio, što je rezultiralo niže cene hrane.
Indeks cena hrane Organizacije UN za hranu i poljoprivredu opao je šest meseci, za oko 16 odsto, a prema modelima Svetske banke „ovaj pad je možda sprečio da više od 100 miliona ljudi padne u siromaštvo“, rekla je ona. Ali neizvesnost oko nastavka dogovora sa Ukrajinom dovela je do porasta fjučersa pšenice za preko 6% u ponedeljak.
Pored toga, rekao je Grinspan, cene đubriva su i dalje 2 ½ puta veće od nivoa iz 2019. godine, što dovodi do nemogućnosti farmera, posebno u Africi da koriste đubrivo, što smanjuje proizvodnju useva prilikom sledeće žetve.
„Zbog toga znamo da današnja kriza pristupačnosti može postati sutrašnja kriza dostupnosti i kriza ogromnih razmera“, upozorila je ona.
Ne postoje sankcije za izvoz hrane i đubriva, ali Grinspan je rekao da UN rade na prevazilaženju „jezivog efekta“ sankcija na privatni sektor – „preterano poštovanje propisa, reputacioni rizici i izbegavanje tržišta“.
