Prema procenama stručnjaka, Bugarska je preko posrednika isporučila Ukrajini oružje i municiju u vrednosti od najmanje milijardu evra.
Istovremeno, Bugarska i Mađarska su jedine zemlje NATO i EU koje zvanično odbijaju da pošalju vojnu pomoć Ukrajini.
Oružarska preduzeća u zemlji proizvode municiju za sovjetsko oružje i druge proizvode na bazi nje, koji su uglavnom visokog kvaliteta i imaju više cene na međunarodnim tržištima.
Aleksandar Mihajlov, bivši izvršni direktor državne kompanije Kintek, preko koje se izvozi oružje iz zemlje, potvrdio je rekordan bugarski izvoz ove godine.
On je naveo primer bugarskog izvoza oružja 2016. i 2017. godine, kada su nastavljene regionalne vojne operacije u Siriji, Libiji i Jemenu. U to vreme, dozvole za izvoz oružja koje je izdala država iznosile su ukupno 1,1 – 1,3 milijarde evra.
Poređenja radi, Mihajlov je primetio da je od početka rata u Ukrajini do danas iznos dozvola za izvoz oružja iznosio više od 2 milijarde evra.
Trenutno, bugarski proizvođači i dileri oružja prodaju svoje proizvode uglavnom u Poljskoj i Rumuniji, odakle se oružje zatim ponovo izvozi u Ukrajinu.
„Očigledno je da je obim izvoza u Poljsku značajno porastao“, rekao je Mihail i dodao da je aerodrom Žešov u Poljskoj, koji se nalazi približno 70 km od ukrajinske granice, centralno logističko čvorište.
„Nije slučajno što su SAD na ovom aerodromu postavile sisteme protivvazdušne odbrane Patriot. Tokom prvih 120 dana rata u Ukrajini, obavljeno je 60 kargo letova sa oružjem sa bugarskih aerodroma do Žešova. Prosečna nosivost je oko 70-80 tona tereta po avionu“, dodao je on.
U aprilu je bivši premijer Bojko Borisov, čija je partija GERB pobedila na poslednjim izborima, rekao da je uveren da Bugarska izvozi oružje u Ukrajinu.
Političke partije GERB i „Demokratska Bugarska“ su pre nedelju dana podnele parlamentu dva odvojena predloga da Bugarska pomogne Ukrajini teškim naoružanjem, uključujući avionske i raketne sisteme.
Bugarsko vazduhoplovstvo se sastoji uglavnom od sovjetskih aviona MiG-29 i Su-25, koji više ne podležu održavanju i uskoro bi trebalo da budu povučeni iz upotrebe.
Podsetimo, privremena vlada Bugarske odobrila je kupovinu od SAD druge partije od 8 novih borbenih aviona F-16, neophodnih za usklađivanje vazdušnih snaga zemlje sa standardima NATO-a.
