Da Silva je dobio 50,9 odsto glasova, a Bolsonaro 49,1 odsto, prema izbornim vlastima zemlje. Ipak, nekoliko sati nakon što su rezultati postignuti — a od svetskih lidera su stigle čestitke — Bolsonaro još nije javno priznao ili reagovao na bilo koji način.
Bolsonarova kampanja je iznela ponovljene — nedokazane — tvrdnje o mogućoj izbornoj manipulaciji pre glasanja, što je izazvalo strah da, ako izgubi, neće prihvatiti poraz i pokušati da ospori rezultate.
Za da Silvu su izbori sa visokim ulozima bili zapanjujući povratak. Njegovo zatvaranje zbog korupcije odvojilo ga je od izbora 2018. na kojima je pobedio Bolsonaro, koji je koristio predsedničku funkciju da promoviše konzervativne društvene vrednosti, istovremeno držeći zapaljive govore i testirajući demokratske institucije.
„Danas je jedini pobednik brazilski narod“, rekao je da Silva u govoru u nedelju uveče u hotelu u centru Sao Paula. „To je pobeda demokratskog pokreta koji se formirao iznad političkih partija, ličnih interesa i ideologija tako da je demokratija izašla kao pobednik.
Da Silva obećava da će vladati izvan svoje stranke. Kaže da želi da dovede centriste, pa čak i neke koji su skloni desnici, i da povrati prosperitet koji je zemlja uživala kada je poslednji put bio predsednik 2003-2010. Ipak, on se suočava sa preprekama u politički polarizovanom društvu.
Bolsonarove četiri godine na funkciji obeležene su proklamovanim konzervativizmom i odbranom tradicionalnih hrišćanskih vrednosti. Tvrdio je da će povratak njegovog rivala na vlast dovesti do komunizma, legalizovanih droga, abortusa i progona crkava – stvari koje se nisu dešavale tokom da Silvinih ranijih osam godina na vlasti.
Ovo su bili najteži izbori u zemlji od njenog povratka demokratiji 1985. godine, i prvi put da aktuelni predsednik nije uspeo da ponovo pobedi. Nešto više od 2 miliona glasova razdvajalo je dva kandidata; prethodna najbliža trka, 2014. godine, odlučena je razlikom od otprilike 3,5 miliona glasova.
Da Silvina pobeda proširila je talas nedavnih trijumfa levičara širom regiona, uključujući Čile, Kolumbiju i Argentinu.
Novoizabrani predsednik će naslediti naciju koja se napreže protiv sebe nakon što bude inaugurisan 1. januara, rekao je Tomas Trauman, nezavisni politički analitičar koji je uporedio nedeljne rezultate sa Bajdenovom pobedom 2020. godine.
„Ogroman izazov koji Lula ima biće da pacifikuje zemlju“, rekao je on. „Ljudi nisu samo polarizovani po političkim pitanjima, već imaju različite vrednosti, identitet i mišljenja. Štaviše, nije ih briga šta su vrednosti, identiteti i mišljenja druge strane.”
Među svetskim liderima koji su čestitali u nedelju uveče bio je i predsednik SAD Džo Bajden, koji je u izjavi istakao „slobodne, fer i kredibilne izbore u zemlji“. Evropska unija je takođe pohvalila izbornu vlast zbog efikasnosti i transparentnosti tokom kampanje.
Bolsonaro je vodio tokom prve polovine brojanja i, čim ga je da Silva pretekao, automobili na ulicama centra Sao Paula počeli su da trube. Mogli su se čuti ljudi na ulicama kvarta Ipanema u Rio de Žaneiru kako viču: „Okrenulo se!”
Da Silvin štab u centru hotela Sao Paulo eksplodirao je tek kada je objavljen konačni rezultat, naglašavajući napetost koja je bila obeležje ove trke.
„Četiri godine se čekalo na ovo“, rekla je Gabrijela Souto, jedna od retkih pristalica kojima je dozvoljen ulazak zbog jakog obezbeđenja.
Ispred Bolsonarovog doma u Riju, na nuli za njegovu bazu podrške, žena na kamionu je molila preko zvučnika, a zatim je uzbuđeno pevala, pokušavajući da stvori malo energije dok je broj rastao za da Silvu. Ali pristalice ukrašene zeleno-žutom zastavom jedva su odgovorile. Mnogi su se oživjeli kada je zasvirala državna himna, pevajući uglas s rukama na srcu.
Mesecima se činilo da da Silva ide ka lakoj pobedi jer je raspirivao nostalgiju za svojim predsednikovanjem, kada je brazilska ekonomija cvetala.
Bolsonarova administracija je naširoko kritikovana zbog načina na koji se nosi sa pandemijom COVID-19 i najgoreg krčenja šuma u amazonskoj prašumi u poslednjih 15 godina. Ali on je izgradio predanu bazu tako što se predstavljao kao zaštita od levičarske politike za koju kaže da narušava lične slobode dok proizvodi ekonomska previranja i moralnu trulež. On je pokušao da obezbedi podršku u izbornoj godini ogromnom državnom potrošnjom.
„Nismo imali protivnika, kandidata. Suočili smo se sa mašinom brazilske države koja mu je na usluzi da ne bismo mogli da pobedimo na izborima“, rekao je da Silva okupljenima u Sao Paulu.
Da Silva je izgradio opsežan program socijalne zaštite tokom svog mandata na mestu predsednika koji je pomogao da se desetine miliona podigne u srednju klasu. Čovek univerzalno poznat kao Lula napustio je funkciju sa ocenom odobravanja iznad 80%, što je navelo tadašnjeg predsednika SAD Baraka Obamu da ga nazove „najpopularnijim političarem na svetu“.
Ali on je takođe upamćen po umešanosti njegove administracije u ogromnu korupciju otkrivenu u opsežnim istragama.
Da Silva je osuđen na 580 dana zatvora zbog korupcije i pranja novca. Njegove osude je kasnije poništio najviši brazilski sud, koji je presudio da je predsedavajući sudija bio pristrasan i u dosluhu sa tužiocima. To je omogućilo da Silvi da se šesti put kandiduje za predsednika.
Da Silva je obećao da će povećati potrošnju za siromašne, ponovo uspostaviti odnose sa stranim vladama i preduzeti hrabre akcije da eliminiše ilegalnu seču u amazonskoj prašumi.
„Ponovo ćemo pratiti i vršiti nadzor u Amazonu. Borićemo se protiv svake ilegalne aktivnosti“, rekao je da Silva u svom govoru. „Istovremeno, promovisaćemo održivi razvoj zajednica u Amazoniji.
Novoizabrani predsednik obećao je da će uspostaviti ministarstvo za izvorne narode Brazila, koje će voditi starosedelac.
Ali dok da Silva pokušava da postigne ove i druge ciljeve, suočiće se sa snažnim protivljenjem konzervativnih poslanika.
Nezaposlenost je ove godine pala na najniži nivo od 2015. godine i, iako je ukupna inflacija usporila tokom kampanje, cene hrane rastu dvocifrenom stopom. Bolsonarova socijalna davanja pomogla su mnogim Brazilcima da prežive, ali da Silva se predstavljao kao kandidat koji je spremniji da održi pomoć i podigne minimalnu platu.
U aprilu je izabrao desnog centra Geralda Alckmina, bivšeg rivala, za svog kandidata. Bio je to još jedan ključni deo nastojanja da se stvori širok, prodemokratski front koji ne bi samo svrgnuo Bolsonara, već i olakšao vladavinu.
Izgradnja mostova između raznolike — i podeljene — zemlje biće ključ njegovog uspeha, rekao je Karlos Melo, profesor političkih nauka na Univerzitetu Insper u Sao Paulu.
„Ako Lula uspe da razgovara sa biračima koji nisu glasali za njega, što Bolsonaro nikada nije pokušao, i traži rešenja pregovorima za ekonomsku, socijalnu i političku krizu koju imamo“, rekao je Melo, „onda bi mogao da ponovo poveže Brazil sa vremenom u sa čime bi se ljudi mogli ne složiti i ipak obaviti neke stvari.“
