Šef Ujedinjenih nacija rekao je da je „duboko zabrinut” odlukom Rusije da suspenduje svoje učešće u dogovoru o žitu uz posredovanje UN i odložio je inostranu posetu kako bi pokušao da oživi sporazum, koji ima za cilj da ublaži globalnu krizu hrane.
Moskva je u subotu zaustavila svoju ulogu u sporazumu o Crnom moru, efektivno smanjivši isporuke iz Ukrajine, jednog od najvećih svetskih izvoznika žitarica. Saopšteno je da reaguje na, kako je rekao, veliki ukrajinski napad dronovima ranije tokom dana na njenu flotu u blizini luke Sevastopolj na Krimu koji je aneksirao Rusiju.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš je bio uključen u „intenzivne kontakte sa ciljem okončanja ruske suspenzije njenog učešća“, rekao je portparol UN Stefan Dižarik. Gutereš je odložio svoj odlazak na samit Arapske lige u Alžiru za jedan dan kako bi se fokusirao na to pitanje, rekao je Dužarik.
NATO je saopštio da je ukrajinski izvoz žitarica pomogao da se smanje cene hrane širom sveta. „Pozivamo Rusiju da preispita svoju odluku i hitno obnovi sporazum, omogućavajući da hrana stigne do onih kojima je najpotrebnija“, rekla je portparolka Oana Lungesku.
Evropska unija je takođe pozvala Moskvu da obrne kurs.
„Odluka Rusije da suspenduje učešće u sporazumu o Crnom moru dovodi u opasnost glavni izvozni put preko potrebnog žita i đubriva za rešavanje globalne krize hrane izazvane njenim ratom protiv Ukrajine“, rekao je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel na Tviteru.
Tursko ministarstvo odbrane saopštilo je da ministar Hulusi Akar pregovara sa ruskim i ukrajinskim kolegama o obnavljanju sporazuma o žitaricama i zatražilo od strana da izbegavaju bilo kakvu „provokaciju“.
U subotu je američki predsednik Džo Bajden nazvao ovaj potez Rusije „čisto nečuvenim“, rekavši da će povećati broj gladi, dok je državni sekretar Entoni Blinken optužio Moskvu da koristi hranu. U nedelju je ruski ambasador u Vašingtonu uzvratio, rekavši da je odgovor SAD „nečuven“ i dao je lažne tvrdnje o potezu Moskve.
Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je Ukrajina napala Crnomorsku flotu kod Sevastopolja sa 16 dronova rano u subotu i da su „specijalisti“ britanske mornarice pomogli u koordinaciji onoga što je nazvala terorističkim napadom. Britanija je odbacila tu tvrdnju.
Ukrajina nije ni demantovala ni potvrdila da stoji iza napada, dok je ukrajinska vojska sugerisala da su sami Rusi mogli biti odgovorni za eksplozije.
Rusija je saopštila da je odbila napad, ali da su ciljani brodovi bili uključeni u obezbeđivanje koridora za žito iz ukrajinskih crnomorskih luka.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao je da je Moskva iskoristila eksplozije 220 km (137 milja) od žitnog koridora kao „lažni izgovor“ za dugo nameravani potez.
„Rusija je odavno donela odluku da nastavi svoje igre glađu i sada pokušava da je opravda“, rekao je Kuleba na Tviteru, ne nudeći nikakve dokaze.
Šef kabineta predsednika Vladimira Zelenskog optužio je u subotu Rusiju da je izmislila napade na sopstvene objekte.
Kijev često optužuje Rusiju da koristi Crnomorsku flotu za ispaljivanje krstarećih raketa na ukrajinske civilne ciljeve, što je optužba koju podržavaju neki vojni analitičari, koji kažu da to čini flotu legitimnom vojnom metom.
Moskva je takođe optužila osoblje britanske mornarice da je prošlog meseca diglo u vazduh gasovode Severni tok, tvrdnja za koju su London i Pariz rekli da je lažna i da je dizajnirana da odvrati pažnju od ruskih vojnih neuspeha u Ukrajini.
Odlazak Rusije iz sporazuma o žitu označava novi razvoj događaja u osmomesečnom ratu koji je počeo ruskom invazijom u februaru i kojim je nedavno dominirala ukrajinska kontraofanziva i ruski napadi dronovima i raketama koji su uništili više od 30% proizvodnih kapaciteta Ukrajine i pogodio naseljena mesta.
Svaka strana optužuje drugu da je spremna da detonira radioaktivne bombe.
Zelenski je pozvao na snažan odgovor Ujedinjenih nacija i velikih ekonomija Grupe 20 (G20) na ono što je nazvao besmislenim potezom Rusije u vezi sa dogovorom o žitu.
„Ovo je potpuno transparentan pokušaj Rusije da se vrati na pretnju velike gladi za Afriku, za Aziju“, rekao je Zelenski u video obraćanju u subotu, dodajući da Rusiju treba izbaciti iz G20.
Sporazumom o žitu ponovo su pokrenute isporuke iz Ukrajine, omogućavajući prodaju na svetskim tržištima, ciljajući predratni nivo od 5 miliona metričkih tona koji se izvoze iz Ukrajine svakog meseca.
U okviru sporazuma od 22. jula izvezeno je više od 9 miliona tona kukuruza, pšenice, proizvoda od suncokreta, ječma, uljane repice i soje.
Ali pre njegovog isteka 19. novembra, Rusija je u više navrata govorila da ima ozbiljnih problema sa njim. Ukrajina se žalila da je Moskva blokirala skoro 200 brodova da pokupe teret žitarica.
Kada je sporazum potpisan, Svetski program za hranu UN saopštio je da oko 47 miliona ljudi pati od „akutne gladi“ jer je rat zaustavio ukrajinske pošiljke, što je izazvalo globalnu nestašicu hrane i dovelo do rasta cena.
Sporazum je osigurao bezbedan prolaz u i iz Odese i dve druge ukrajinske luke u, kako je zvaničnik rekao, „de fakto prekidu vatre“ za pokrivene brodove i objekte.
Rusija je Guterešu u subotu u pismu, koje je ugledao Rojters, saopštila da suspenduje sporazum na „neodređeno vreme” jer ne može „garantovati bezbednost civilnih brodova” koji putuju prema paktu.
Moskva je zatražila od Saveta bezbednosti UN da se sastane u ponedeljak kako bi razgovarali o napadu na Sevastopolj, napisao je zamenik ambasadora UN Dmitrij Poljanski na Tviteru.
Više od 10 odlaznih i ulaznih plovila čekalo je da uđu u humanitarni koridor u subotu i nije bilo dogovora o kretanju plovila u nedelju, rekao je u subotu Amir Abdula, koordinator UN za sporazum.
