Iranci iz svih sfera života protestuju od smrti 22-godišnje Mahse Amini u pritvoru moralne policije nakon što je uhapšena zbog odeće koju je smatrala neprikladnom.
Ono što je počelo kao gnev zbog Aminijeve smrti 16. septembra preraslo je u jedan od najtežih izazova klerikalnim vladarima od revolucije 1979. godine, sa nekim demonstrantima koji su pozivali na smrt vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija.
Glavni komandant iranske Revolucionarne garde upozorio je demonstrante da će subota biti njihov poslednji dan za izlazak na ulice, što je najoštrije upozorenje iranskih vlasti do sada.
Ipak, video snimci na društvenim mrežama, koje Rojters ne može proveriti, pokazuju sukobe između studenata i policije za nerede i snaga Basija na univerzitetima širom Irana.
Bezbednosne snage su pokušale da blokiraju studente u univerzitetskim zgradama, ispaljivajući suzavac i u nekim slučajevima tukući demonstrante palicama, dok su studenti gurali nazad, uz skandiranje „osramoćeni Basidž gubi se“ i „Smrt Hamneiju“.
Garda i njene pridružene snage Basija su u prošlosti slomile neslaganje. Oni su u nedelju rekli da su ih „buntovnici“ vređali na univerzitetima i na ulicama i upozorili da bi mogli upotrebiti više sile ako se antivladini nemiri nastave.
„Basiji su do sada pokazivali uzdržanost i bili su strpljivi“, rekao je šef Revolucionarne garde u provinciji Horasan Junubi, brigadni general Mohamedreza Mahdavi, a prenosi državna novinska agencija IRNA.
„Ali to će izmaći našoj kontroli ako se situacija nastavi.
HENGAV, nezavisna organizacija koja pokriva kršenje ljudskih prava u iranskom Kurdistanu, odakle je Amini, saopštila je da su snage bezbednosti otvorile vatru na studentkinje na univerzitetu u gradu Sanandaj.
Više od 300 iranskih novinara zatražilo je oslobađanje dvojice kolega zatvorenih zbog izvještavanja o Aminiju u izjavi koju su u nedjelju objavili iranski Etemad i druge novine.
Niloofar Hamedi je fotografisao Aminijeve roditelje kako se grle u bolnici u Teheranu gde je njihova ćerka ležala u komi.
Slika, koju je Hamedi objavio na Tviteru, bila je prvi signal svetu da nije sve u redu sa Aminijem, koga je tri dana ranije iranska policija morala uhapsila zbog, kako je smatrala, neprikladnog odevanja.
Elaheh Mohamadi je pokrivala Amininu sahranu u njenom kurdskom rodnom gradu Sakezu, gde su protesti počeli. U zajedničkom saopštenju koje su u petak objavili iransko ministarstvo obaveštajnih službi i obaveštajna organizacija Revolucionarne garde, Hamedi i Mohamadi su optuženi da su strani agenti CIA.
Hapšenja odgovaraju zvaničnom narativu da najveći neprijatelj Irana Sjedinjene Države, Izrael i druge zapadne sile i njihovi lokalni agenti stoje iza nemira i odlučni su da destabilizuju zemlju.
Najmanje 40 novinara privedeno je u proteklih šest nedelja, prema grupama za ljudska prava, i taj broj raste.
Studenti i žene su igrali istaknutu ulogu u nemirima, paleći svoje velove dok masa poziva na pad Islamske Republike, koja je došla na vlast 1979. godine.
Zvaničnik je u nedelju rekao da establišment nema plan da se povuče od prinudnog pokrivanja, ali bi trebalo da bude „mudar“ u pogledu sprovođenja.
„Uklanjanje vela je protivno našem zakonu i ovaj štab se neće povući sa svoje pozicije“, rekao je Ali Khanmohamadi, portparol iranskog štaba za „Promovisanje vrline i sprečavanje poroka“ za veb stranicu Khabaronline.
„Međutim, naše akcije treba da budu mudre kako bismo izbegli da neprijateljima damo izgovor da ga iskoriste protiv nas.
Malo je verovatno da će očigledan nagoveštaj kompromisa umiriti demonstrante, čiji je većina zahteva prevazišla promene kodeksa oblačenja do poziva na ukidanje svešteničke vladavine.
U daljem očiglednom pokušaju da smiri situaciju, predsednik parlamenta Mohamed Baker Kalibaf rekao je da su ljudi u pravu što su pozvali na promene i da će njihovi zahtevi biti ispunjeni ako se distanciraju od „izgrednika“ koji izlaze na ulice.
„Smatramo proteste ne samo ispravnim i uzrokom napretka, već verujemo i da će ovi društveni pokreti promeniti politiku i odluke, pod uslovom da budu odvojeni od nasilnih ljudi, kriminalaca i separatista“, rekao je on, koristeći izraze zvaničnici. obično koriste za demonstrante.
