U borbi da suzbije inflaciju u evrozoni i vrati je na dva odsto, Evropska centralna banka ponovo je podigla referentne kamate. To automatski dovodi do poskupljenja kredita i kod nas, jer je kod većine zajmova kamata promenljiva i dobrim delom zavisi od tromesečnog ili šestomesečnog euribora.
Referentna kamata na evro skače periodično, ali euribor koji ga prati raste svakodnevno, pa rastu i rate najviše onima koji su u dug ušli skoro.
Sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić kaže da je i njemu skočila rata za kredit pre mesec dana za 25 evra u odnosu na prethodni period.
„To je u većini slučajeva, koji su uzeli kredit od 50 hiljada evra. Zavisi i od toga kada ste uzeli kredit i koliki deo ste otplatili“, objašnjava Vasić.
Na primer, na kredit od 50 hiljada evra uzet u januaru na 30 godina, kamata je bila 2,69 odsto, a rata 202 evra. U avgustu je već skočila na više od tri odsto, a kamata i rata porasla na 232 evra, a u septembru na 246 evra. Ko je otplatio veći deo duga, promenu euribora manje će osetiti na rati.
„U zavisnosti da li ste prešli stoti mesec otplate, kada se smanjuje kamata, a povećava se otplata glavnice. Svaki procenat je negde između 25 i 30 evra. To znači ako se poveća na tri, može se očekivati novo povećanje rata od 25 do 35“, objašnjava profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović.
I Narodna banka Srbije u udaru na inflaciju podiže kamatu na dinare. Međutim, kako su zajmovi u domaćoj valuti po pravilu manji i na kraći rok otplate, povećanje belibora dinarskim dužnicima za sada zadaje manje muke.
Da je to kraja kada je reč o povećanju euribora, na žalost dužnika to skoro neće moći da se kaže, procenjuju stručnjaci.
„Nastaviće to sigurno do kraja ova godine, najverovatnije 0,50 odsto, što znači da će referantna kamatna stopa Evropske banke biti najmanje 2,5, a možda i tri odsto. Prelomni mesec će biti mart kada može da se očekuje da se vide rezultati povećanja kamata“, navodi Musabegović.
Veruje da se neće ponoviti situacija iz oktobra 2008. godine kada je euribor dostigao 5,4 odsto, a kamata na stambene kredite u Srbiji bila osam procenata godišnje.
Da se ipak ne bi povećao broj kredita za koje dužnici kasne s plaćanjem rata, kaže, banke bi mogle da smanje marže i troškove.
