Ranije ove nedelje, izaslanicima Rusije i Belorusije bilo je zabranjeno da prisustvuju svetlucavom događaju zbog rata u Ukrajini.
„Smatramo da s obzirom na ozbiljnu i eskalirajuću situaciju, iranski ambasador ne bi trebalo da bude pozvan na ceremoniju dodele Nobelove nagrade“, navodi se u saopštenju Nobelove fondacije. Obično su ambasadori stacionirani u Švedskoj pozvani na godišnji događaj 10. decembra.
Sa sloganom #VomanLifeFreedom, demonstracije u Iranu su se prvo fokusirale na ženska prava i hidžab ili maramu za žene koju je propisala država. Ali oni su brzo evoluirali u pozive da se zbace šiitski sveštenici koji su vladali Iranom od Islamske revolucije 1979. godine.
Protesti su takođe podstakli studente, sindikate, zatvorenike i etničke manjine poput Kurda duž iranske granice sa Irakom. Od izbijanja protesta, snage bezbednosti ispalile su bojevu municiju i suzavac kako bi rasterale demonstracije, ubivši preko 200 ljudi, prema grupama za ljudska prava.
Ranije ove nedelje, fondacija je takođe saopštila da će nastaviti sa praksom pozivanja lidera svih stranaka u švedskom parlamentu osim švedskih demokrata protiv imigracije. Nakon 11. septembra u zemlji, stranka je druga po veličini u parlamentu i bliski partner novoj vladi desnog centra. Stranka je nastojala da se distancira od svojih krajnje desničarskih korena.
Nobelove nagrade se uvek dodeljuju 10. decembra, na godišnjicu smrti osnivača nagrade Alfreda Nobela 1896. godine.
