Dok su američke špijunske agencije pojačavale svoj rad kako bi uhvatile strano mešanje u ovogodišnje izbore, tim stručnjaka CIA proučavao je lekcije izvučene iz spornog glasanja 2020. Neočekivano, njihov izveštaj je izazvao kontroverzu u delovima obaveštajne zajednice.
U retkom potezu, njihova studija je povučena ubrzo nakon što je objavljena u proleće nakon što su obični oficiri protestovali zbog toga što nije uspela da se pozabavi optužbama da je politika prodrla u obaveštajne podatke koji su se pojavili na izborima 2020. i koji su za neke i danas ostali nerešeni. .
Ponovo izdata u septembru, studija ostaje poverljiva i njen pun sadržaj nije javno poznat. Nekoliko ljudi koji su upoznati sa ovim pitanjem reklo bi samo da uključuje preporuke o tome kako bi lideri obaveštajnih službi mogli najbolje da ispitaju i prijave pretnje na izborima koje se pripisuju Rusiji, Kini i drugim američkim protivnicima.
Spor oko relativno rutinske studije i njeno neobično povlačenje naglašavaju stalnu zabrinutost oko toga kako se suočiti sa različitim stranim pretnjama američkim izborima — uključujući dezinformacije, sajber špijunažu i jačanje postojećih podela u američkom društvu. U Americi koja je sve polarizovanija, neke od tih tenzija su se prelile unutar nominalno apolitičnog sveta obaveštajnih službi, kažu neki bivši oficiri.
Neki oficiri su naveli da su vođe obaveštajnih službi 2020. umanjili nalaze o Rusiji kako bi odgovarali zahtevima bivšeg predsednika Donalda Trampa, koji je otpustio direktora nacionalne obaveštajne službe u jednom sporu oko mešanja Moskve u izbore. Drugi kažu da su obaveštajni podaci vezani za izbore posebno o Kini pogrešno umanjivani iz verovanja da će ih političari zloupotrebiti.
Studiju je zatražio bivši izvršni direktor za pretnje izborima u Kancelariji direktora Nacionalne obaveštajne službe, koja nadgleda 18 američkih špijunskih agencija. Na kraju je ponovo objavljena sa onim što je poznato kao „napomena o obimu“ u kojoj se objašnjava da je studija fokusirana prvenstveno na više lidere i nije imala za cilj da se bavi politizacijom obaveštajnih službi ili drugim potencijalnim pitanjima oko izbora.
Nekoliko ljudi je opisalo debatu o studiji pod uslovom anonimnosti kako bi razgovarali o osetljivim obaveštajnim pitanjima.
Tim Baret, glavni portparol direktora Nacionalne obaveštajne službe Avril Hejns, rekao je da su obaveštajni zvaničnici proširili obuku o objektivnosti u analizi i radili na boljoj saradnji među agencijama.
„Posvećeni smo nepristrasnoj i inkluzivnoj analizi i nastavićemo da pružamo uvide potrebne za očuvanje naše demokratije“, rekao je Baret u saopštenju.
CIA-in Centar za proučavanje obaveštajnih službi proizvodi interne istorije ključnih trenutaka i problema sa kojima se suočava obaveštajna zajednica. Njegovi izveštaji imaju za cilj da usmere sadašnje i buduće oficire.
Nikolas Dujmović, penzionisani oficir CIA-e koji je služio u istorijskom osoblju agencije, rekao je da bi svaka odluka o povlačenju studije bila neobična, ali ne i bez presedana. Dujmović, sada profesor na Katoličkom univerzitetu Amerike u Vašingtonu, rekao je da nema konkretna saznanja o nedavno ponovo objavljenoj studiji.
„Mi smo u obaveštajnom poslu. Mi smo u poslu istine“, rekao je on. „Povremeno, ako imamo informaciju da je studija pogrešna, možemo je povući i preraditi.
Jedna od preporuka studije bila je da obaveštajne agencije usvoje definiciju „izbornog uticaja“ i „mešanje u izbore“ u svim zemljama.
Nedostatak standardne prakse označio je analitički ombudsman obavještajne zajednice, Barri Zulauf, ubrzo nakon izbora 2020. Zulauf je u posebnom izveštaju – čija je neklasifikovana verzija objavljena u januaru 2021. – napisao da su analitičari koji proučavaju Rusiju i Kinu različito definisali „uticaj“, što je verovatno dovelo do toga da analitičari izvuku različite zaključke o namerama i postupcima svake zemlje.
Neki oficiri optužili su Trampove najviše imenovane da odlažu i iskrivljuju neke obaveštajne nalaze iz političkih razloga, rekao je Zulauf. Neki od Trampovih napada na obaveštajne podatke vezane za izbore postali su javni 2020. godine, uključujući i otpuštanje direktora nacionalne obaveštajne službe Džozefa Megvajra, nakon što je njegova kancelarija obavestila Kongres da Rusija pokušava da podstakne Trampovu kampanju za reizbor.
Zulauf je takođe otkrio da je politički pritisak možda uticao na analitičare fokusirane na Kinu, koji su „izgleda oklevali da procene kineske akcije kao neprimeren uticaj ili mešanje“, delom zato što su smatrali da će Tramp iskoristiti njihova otkrića da napadne Kinu i umanji značaj ruskih intervencija u njegovoj podršci. .
Na kraju, američki obaveštajci su zaključili da je ruski predsednik Vladimir Putin odobrio operacije uticaja sa namerom da se pomogne Trampu, dok su kineski lideri „razmotrili, ali nisu primenili“ mere. U neslaganju objavljenom u istom izveštaju, nacionalni obaveštajni službenik za sajber je rekao da veruje da je Kina „preduzela bar neke korake“ 2020. kako bi pokušala da potkopa Trampa, prvenstveno putem društvenih medija i zvaničnih izjava.
Ove godine, američki zvaničnici upozoravaju na više stranih kampanja za uticaj na izborne trke, uz širenje domaćih dezinformacija, mogućnost sajber napada i pretnje i uznemiravanje izbornih radnika.
„Trenutna predizborna pretnja je složenija nego što je ikada bila“, rekla je Džen Isterli, direktorka sektora sajber bezbednosti Odeljenja za unutrašnju bezbednost, na nedavnom brifingu za medije.
Obaveštajni zvaničnici nisu dali javni brifing o pretnjama stranim izborima. Ali nepoverljivi obaveštajni izveštaji Ministarstva za unutrašnju bezbednost, koji se šalju državnim i lokalnim vladama, obuhvataju neke od trenutnih saznanja SAD o namerama Rusije, Kine i Irana.
Smatra se da Rusija pokušava da potkopa spremnost Amerikanaca da podrže Ukrajinu osam meseci nakon Putinove invazije.
Iran bi mogao biti zainteresovan za „zaoštravanje društvenih podela i sejanje sumnje u demokratske institucije SAD“, navodi se u izveštaju DHS objavljenom ranije ove godine.
A Kina verovatno nastoji da utiče na odabrane utrke na srednjem mandatu kako bi „ometala kandidate za koje se smatra da su posebno neprijateljski raspoloženi prema Pekingu“, navodi se u izveštaju DHS iz septembra. Zvaničnici su u savetovanju rekli da veruju da Peking vidi manji rizik u mešanju u srednje mandate u odnosu na predsedničke izbore.
Zulauf, ombudsman, rekao je u svom izveštaju objavljenom prošle godine da je „polarizovana atmosfera“ SAD „pretila da potkopa temelje naše Republike, prodirući čak i u obaveštajnu zajednicu“.
Zbog toga je uticaj izbora postao posebno osetljiva tema za špijunske agencije, kažu bivši oficiri.
„U zlatno doba, dobra stara vremena, ljudi na poslu nisu znali da li su vaši saradnici — takođe obaveštajci — demokrate ili republikanci“, rekao je Dujmović, penzionisani istoričar CIA. „To se vremenom promenilo. Postoji više pristrasnosti u radnoj snazi i to odražava američko društvo uopšte.“
