SOCHIMILCO, Meksiko – Meksičke zanatlije se bore da očuvaju tradicionalnu proizvodnju ukrasa od papira koji se dugo koriste u oltarima za Dan mrtvih, piše AP.
Prkoseći sve popularnijim tehnikama masovne proizvodnje, druga generacija sekača papira Iuridia Torres Alfaro, 49, i dalje pravi svoje šablone u radionici svoje porodice u Sochimilcu, na ruralnom južnom rubu Meksiko Sitija.
Kao što je to činila od detinjstva, Tores Alfaro je zabijala zapanjujuće oštra dleta u debele gomile maramice u svom poslu „Papel Picado Ksochimilco“.
Dok drugi koriste dugotrajnije plastične listove, laserske sekače ili unapred napravljene šablone, Tores Alfaro svaki korak radi ručno, kao što to rade meksički stručnjaci već 200 godina.
Godine 1988, njen otac, penzionisani učitelj, dobio je veliku porudžbinu za čaršave — koji obično prikazuju svečane kosture, lobanje, mrke žetelice ili Katrine — za ukrašavanje ureda gradske vlade.
„Posao je nastao pre 34 godine, tada smo bili veoma mali i počeli smo da pomažemo da se posao završi“, priseća se Tores Alfaro.
Započeto 1800-ih, stručnjaci kažu da je „papel picado“ korišćenjem maramice verovatno nastavak daleko starije pre-Hispanske tradicije slikanja ceremonijalnih figura na papiru napravljenom od listova kore smokve. Meksičke zanatlije su usvojili uvozni papir za maramice jer je bio jeftin i dovoljno tanak da se, uz oštre alate, izuzetnu pažnju i mnogo veštine, može iseći na desetine listova istovremeno.
Ali najvažniji deo je šablon: njegov dizajn označava delove koje treba iseći, ostavljajući zamršenu, prozračnu mrežu papira koja je ponekad nanizana od zgrade ili preko ulica. Češće je okačen iznad oltara na Dan mrtvih koje meksičke porodice koriste za komemoraciju – i opštenje sa – preminulim rođacima.
Praznik počinje 31. oktobra, sećanjem na poginule u nesrećama; nastavlja se 1. novembar da obeležava umrle u detinjstvu, a zatim i one koji su umrli kao odrasli 2. novembra.
Tradicionalno, svetle boje papira imale su različita značenja: narandžasta je označavala žalost, plava je bila za one koji su se udavili, žuta je bila za starije preminule i zelena za one koji su umrli mladi.
Ali mnogi Meksikanci — koji takođe koriste ukrase u druga doba godine, nižući ih do visine krova duž ulica — sada radije kupuju plastiku, koja duže traje na suncu i kiši.
Drugi proizvođači su pokušali da koriste šablone masovne proizvodnje, što znači da desetine hiljada listova mogu imati potpuno isti dizajn.
„Počele su da se pojavljuju šablone za pravljenje papel picadoa, jer je to mnogo posla ako morate da snabdevate mnogo ljudi“, rekla je Tores Alfaro, koja još uvek ručno seče svoje šablone sa originalnim dizajnom.
„Želeli smo da to nastavimo da radimo na tradicionalan način, jer nam omogućava da pravimo male, personalizovane lotove i da nastavimo da stvaramo novi dizajn svaki dan“, kaže ona.
Još jedan rival bio je američki praznik Noć veštica, koji se otprilike poklapa sa Danom mrtvih, jer je blistaviji i tržišniji – kostimi, filmovi, zabave i slatkiši – stekao je popularnost u Meksiku.
„Već neko vreme je bilo malo više Noći veštica“, rekao je Tores Alfaro. „Radimo više tradicionalnih meksičkih stvari. To je deo posla, staviti meksičke stvari u papel pikado. Ako radimo stvari za Noć veštica, to je samo po narudžbini“ kupaca.
Drugi su pokušali da koriste tehnologiju 21. veka, koristeći kompjuterski generisane dizajne i laserske sekače.
Ali Tores Alfaro kaže da toliko koncentrisanje na sečenje izostavlja najvažniji deo: delikatne mreže papira koje su ostavljene za sobom.
„Postoje neke laserske mašine koje postaju sve popularnije, ali mi smo ih proverili i troškovi su isti, mašine i dalje seku rupu po rupu i ne mogu da iseku toliko listova“, rekla je ona.
„(gotove) šablone i laserska mašina imaju svoje nedostatke“, rekla je ona. „Papel pikado se zasniva na tome šta može da se iseče, a šta ne, i to je magija papel pikada.
