Kineska vlada osudila je nedavnu posetu nemačkih poslanika Tajvanu, pozivajući Berlin da prekine sve kontakte sa „separatističkim“ snagama, ponavljajući da je ostrvo deo kineske teritorije. Delegacija je stigla u Tajpej samo dan nakon što je Peking ažurirao svoj ustav kako bi eksplicitno isključio nezavisnost Tajvana.
U saopštenju koje je u utorak citirala novinska agencija DPA, kinesko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je nemačke zvaničnike da „odmah prekinu interakciju sa separatističkim snagama za nezavisnost na Tajvanu“, dodajući da takvi sastanci šalju „pogrešne signale“ Tajpeju .
Peter Heidt iz Slobodne demokratske partije (FDP) predvodio je šestočlanu nemačku delegaciju koja je u nedelju stigla na Tajvan i kasnije se sastala sa predsednikom Cai Ing-venom.
„Želeo bih da ponovim iz nemačke perspektive, status kvo u Tajvanskom moreuzu može da se promeni samo mirnim putem i uz obostranu saglasnost“, rekao je Hajd tokom posete, pozivajući da „nastavimo da širimo naše dobre trgovinske odnose i da nastavimo da radimo zajedno bliže u oblasti nauke i, pre svega, ostati u bliskom kontaktu na političkom nivou.”
Tajvanski zvaničnici uopšte nisu bili prijemčivi za najnovije komentare Pekinga, a Hung-Lu Chang, predsednik Tajvansko-nemačkog parlamentarnog udruženja prijateljstva, odbacio je izjavu kao „besmislenu“.
„Tajvan je suverena država. Parlamentarna razmena sa drugim zemljama je sasvim opravdana. Oni dolaze na Tajvan jer su za nas“, dodao je on, a citira DPA.
Berlinska poseta usledila je manje od ceo dan nakon što je vladajuća kineska Komunistička partija održala svoj 20. Nacionalni kongres, na kojem su članovi stranke glasali za izmenu kineskog ustava kako bi se uključilo jasno protivljenje nezavisnosti Tajvana. Iako je predsednik Si Đinping izjavio da Peking traži „mirno ujedinjenje“ sa ostrvom, rekao je da je „upotreba sile“ protiv separatističkih elemenata i spoljnih snaga i dalje na stolu ako je potrebno.
Tenzije između Pekinga i Tajpeja su porasle poslednjih meseci, a neprijateljstva su skočila u avgustu nakon posete Tajvanu visokog profila predsednice američkog Predstavničkog doma Nensi Pelosi. Kina je odgovorila nizom vojnih vežbi bez presedana oko voda i vazdušnog prostora ostrva, uključujući vežbe za „blokadu“ u punom obimu.
Zvanično nazivajući sebe Republikom Kinom, Tajvan je bio pod samoupravom od kraja kineskog građanskog rata 1949. godine, iako nikada nije stekao nezavisnost od kopna i nekoliko zemalja, uključujući Nemačku, ga priznaje kao suverenu naciju .