Kako se približava zima, računi za električnu energiju u kućanstvima se gomilaju i neka preduzeća se klate na ivici bankrota, postoji popularno negodovanje da se blok od 27 zemalja kreće mnogo brže, posebno nakon što se na prošlonedeljnom samitu EU tvrdilo da ima osećaj zajedničke svrhe da dogovoriti mere. Zemlje EU su videle da takva kriza dolazi pravo na njih skoro od dana kada je Rusija napala Ukrajinu 24. februara.
Ipak, na kraju sastanka ministara energetike EU, najopipljivija odluka bila je da se izvršnoj komisiji zaduži da pripremi predloge spremne za odluku na hitnom sastanku 24. novembra.
„Komisija je dobila dodatni domaći zadatak“, rekao je holandski ministar energetike Rob Jeten.
Sa početkom zime, „neki broj zemalja tražio je brzinu u razvoju mera“, rekao je Jetten. Ali pošto fluktuirajuća globalna energetska tržišta i različiti energetski miksovi među državama članicama — u rasponu od nuklearnog do prirodnog gasa i drugih fosilnih goriva — čine pametne, munjevito brze odluke strašno teškim, „mnoge zemlje, uključujući Holandiju, žele da vide bolju analizu uticaja .”
I Nemačka je imala slična upozorenja.
Dakle, čak i nakon prošlonedeljnog iscrpljujućeg samita i sastanka u utorak, ostao je isti osećaj neodlučnosti.
Čak i ako nije doneta nikakva tehnička odluka, predsedavajući sastanka Jozef Sikela, zamenik premijera Češke, rekao je da postoji opšti konsenzus da bi se zemlje članice trebale fokusirati na zajedničku kupovinu gasa kako bi izbegle da nadmašuju jedna drugu na sve pregrejanijem tržištu, i da preduzmu mere da osigurajte da kratki skokovi koje pokreću špekulanti više neće debalansirati tržišta.
„Evropa ima veliku tržišnu moć“, rekao je nemački ministar energetike Robert Habek. „Kada veliki igrači mogu da postignu dogovor ili im bude dozvoljeno da kupuju zajedno, tada će se pokazati moć Evrope na tržištu.
Međutim, potpunije ograničenje cene gasa i „mehanizam za korekciju“ na tržištu, koji je bio u središtu raskola među zemljama članicama, ostali su van domašaja. „Kao što možete zamisliti, imamo prilično različite poglede na mehanizam“, rekao je češki Sikela.
Zemlje poput Nemačke i Holandije žele da budu sigurne da dobavljači neće jednostavno zaobići EU ako im se ne sviđa ograničena cena u ponudi.
„Glavno pitanje je kako se uveriti da će nam ograničenja i dalje omogućiti da kupujemo gas koji nam je potreban na tržištu“, rekao je Sikela.
Ključno će biti da se odluči koji će ciljani koraci zapravo pomoći da se preduzeća i domaćinstva zagreju tokom narednih meseci.
Kao rezultat trgovinskih poremećaja vezanih za ruski rat u Ukrajini, zemlje EU su smanjile ukupan udeo uvoza ruskog prirodnog gasa u EU sa 40% pre invazije na oko 7%. A skladište gasa je već daleko premašilo ciljeve i iznosi oko 95% kapaciteta uoči zimske grejne sezone.
EU se oslanjala na povećan uvoz tečnog prirodnog gasa, ili LNG, uključujući i iz Sjedinjenih Država, kako bi pomogla u rešavanju pada ruskih snabdevanja. Bloku će biti potrebne isporuke LNG-a još više u zimu 2023. da bi ove godine napunio skladišta koja još uvek uključuju ruski gas.
Uz dosadašnje blago vreme i njihovu načelnu prošlonedeljnu posvećenost da budu ujedinjeni, lideri EU su rekli da su napori pomogli da se cene gasa spuste sa rekordnih letnjih maksimuma.
Cene prirodnog gasa na evropskom referentnom TTF-u stalno padaju, padajući na najniži nivo od sredine juna ove nedelje. Gas se trgovao po 96,51 evra po megavat-satu kasno u utorak, što je daleko od maksimuma od 349,90 evra po megavat-satu 26. avgusta.
Opšte pitanje koje visi nad bjesomučnim razmatranjima EU je da li bi bilo kakve regulatorne promene koje imaju za cilj da smanje cene gasa na kraju bile samoporažavajuće podsticanjem potrošnje goriva. Vlade EU su se već složile da smanje potražnju za gasom za 15 odsto u periodu od prošlog avgusta do marta 2023.
