Ministar spoljnih poslova Tobijas Bilstrem rekao je da nova vlada deli zabrinutost Turske u vezi sa Radničkom partijom Kurdistana, ili PKK, koja se smatra terorističkom organizacijom u Turskoj, Evropi i Sjedinjenim Državama.
„Neće biti gluposti od strane švedske vlade kada je u pitanju PKK“, rekao je Bilstrom za Asošijeted pres u intervjuu. „U potpunosti stojimo iza politike koja znači da terorističke organizacije nemaju pravo da funkcionišu na teritoriji Švedske.
Turska je zaustavila istorijsku namjeru Švedske i Finske za pridruživanje NATO-u zbog zabrinutosti da su dvije zemlje – posebno Švedska – postale sigurno utočište za članove PKK i pridruženih grupa.
Prema memorandumu o razumevanju koji je potpisala prethodna švedska levo orijentisana vlada na samitu NATO-a u junu, Švedska i Finska su se obavezale da neće podržavati kurdske grupe u Siriji za koje Turska kaže da su povezane sa PKK i da će ukinuti embargo na oružje Turskoj uveden nakon njenog upada u severnoj Siriji 2019. Takođe su se složili da se „okrenu zahtevima za deportaciju ili ekstradiciju osumnjičenih za terorizam na čekanju“, što se pokazalo komplikovanijim zbog široke definicije terorizma u Turskoj, gde su antiteroristički zakoni korišćeni za suzbijanje protivnika predsednik Redžep Tajip Erdogan.
„Sve što je zapisano u trilateralnom memorandumu, a oko čega su se dogovorile sve tri strane, treba da bude ispunjeno, moraju da ispune sve tri strane“, rekao je Bilstrom i dodao da „sve takođe mora da se uradi u pravno bezbedan način.”
PKK predvodi oružanu pobunu protiv turske države od 1984. godine i sukob je od tada rezultirao smrću desetina hiljada ljudi.
Pol Levin, direktor Instituta za turske studije na Univerzitetu u Stokholmu, rekao je da bi nova vlada mogla imati prednost u odnosu na prethodnu socijaldemokratsku vladu u odnosima sa Turskom jer nema iste veze sa kurdskom dijasporom u Švedskoj. Međutim, nezavisnost vlasti i sudova u Švedskoj „postavlja granice mogućem, kao i međunarodno pravo“, rekao je Levin.
Mađarska i Turska su jedine zemlje NATO-a koje još nisu ratifikovale pristupanje Švedske i Finske, tradicionalno nesvrstanih zemalja koje su požurile da podnesu zahtev za članstvo nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru.
Kao i većina evropskih zemalja, Švedska je jasno stala na stranu Ukrajine u ratu, snabdevajući svoje oružane snage protivtenkovskim oružjem, jurišnim puškama i protivbrodskim projektilima. Ukrajina je takođe zatražila od Švedske da obezbedi artiljerijski sistem Arčer i prenosni PVO sistem RBS-70. Bilstrom je rekao da nova vlada još nije odlučila o tim zahtevima.
„Spremni smo da pokušamo da pružimo što je više moguće pomoći ukrajinskoj vladi u njenoj herojskoj borbi protiv ruskih snaga“, rekao je Bilstrom. „Videćemo kada damo prave procene o ovim stvarima.
Bivši ministar za migracije Bilstrom je visoki član konzervativne Umerene partije, koja je prošle nedelje formirala koalicionu vladu sa liberalima desnog centra i demohrišćanima. Nova vlada se oslanja na podršku antiimigracionih Švedskih demokrata sa kojima je izradila zajedničku političku platformu koja uključuje oštra ograničenja imigracije i suzbijanje organizovanog kriminala.
Bilstrom je takođe obećao promenu u spoljnim odnosima Švedske, sa naglaskom na severnu Evropu. Tradicionalno, Švedska je nastojala da se međunarodno projektuje kao „humanitarna supersila“ sa relativno velikodušnom podrškom zemljama u razvoju širom sveta i snažnom posvećenošću Ujedinjenim nacijama.
„Ovo ne znači da nas neće zanimati ostatak sveta, daleko od toga“, rekao je Bilstrom, napominjući da je ranije u ponedeljak održao govor na proslavi Dana Ujedinjenih nacija, koji obeležava godišnjicu Povelja UN iz 1945.
„Ali kada je reč o ovim rekalibracijama na koje ciljamo, istina je da će doći do promene fokusa“, rekao je on. „A nordijske zemlje, baltičke zemlje i Evropska unija biće tri noge na kojima ćemo bazirati ovu rekalibraciju.
Pored toga, nova vlada će odustati od „feminističke spoljne politike” koju je prethodna vlada uspostavila 2014. Oznaku su od tada koristile druge zemlje, uključujući Kanadu, Francusku, Španiju i Nemačku.
„Verujemo da su jednaka prava između muškaraca i žena važna, ali upotreba izraza ‘feministička spoljna politika’ znači da ponekad skrećete interes sa onoga što je zaista važno. Više stavljate naglasak na etiketu nego na stvarni sadržaj“, rekao je Bilstrom.
