Privreda Srbije do sada se uglavnom uspešno nosila sa efektima rata u Ukrajini, rastućim cenama energenata i usporavanjem globalne ekonomije, ali se ubrzanje inflacije, prvenstveno poskupljenje hrane kao i pogoršanje bilansa tekućeg računa odražavaju na ekonomske izglede zemlje i materijalni položaj najranjivijih grupa, navodi se u objavljenom najnovijem Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan.
Prema podacima objavljenom danas najnovijem Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan, ističe se da je privredni rast Srbije u prvoj polovini 2022. godine bio 4,1 odsto, vođen pre svega privatnom potrošnjom, podstaknutom značajnim povećanjem plata i kredita odobrenih domaćinstvima.
Uz procenjeni ekonomski rast za 2022. godinu za 3,2 odsto, u izveštaju je navedeno da bi „na srednji rok, godišnja stopa ekonomskog rasta trebalo da se stabilizuje na oko tri odsto“.
„Mada naše projekcije rasta za ovu godinu i na srednji rok ostaju suštinski nepromenjene, negativni rizici bi mogli da utiču na ostvarenje ovih projekcija,“ rekao je Nikola Pontara, direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji.
Ocenivši da je skup uvoz energenata doveo do značajnog pogoršanja deficita tekućih plaćanja, koji bi mogao da dostigne čak 10 odsto BDP u 2022. godini, Pontara je ekao da „inflacija ostaje tvrdoglavo visoka.“
Makroekonomske izglede može ugroziti više rizika koji bi mogli da se materijalizuju tokom 2022. i 2023. godine, uključujući dalji skok cena hrane i energenata. Pored toga, mada je fiskalni deficit za sada ograničen zahvaljujući uspešnoj naplati javnih prihoda tokom 2022. i on bi mogao da se pogorša ako domaćim državnim preduzećima bude potrebna dodatna budžetska podrška radi finansiranja daljeg uvoza energenata.
