„Nije uticalo, sigurno. Možda jeste što sudije nisu ni krenule, čekale su da se završi utakmica u Nišu, verovatno im je bilo interesantno u tom trenutku. Nije se odrazilo na igrače, imali smo 3:1, primili golove iz penala i kontre“, počeo je Petrić.
Crno-beli su imali dosta prilika koje nisu iskoristili.
„Imali smo bar dve zrele šanse da postignemo još koji gol, nije se desilo. Nismo realizovali prilike, ali se osetio umor kod bočnih igrača, Andrade se povredio, onda smo morali da promenimo i na terenu su se pojavila njih dvojica“.
Možda je i rokada Andrija Pavlović za Kristijana Belića poremetila Partizan.
„Nije nam se to osvetilo. Imali smo samo Traorea na klupi kao opciju za zadnjeg veznog kad smo menjali Belića. Bilo je nerealno da uđe Danilo Pantić u utakmicu onakvog ritma, mogli smo da kombinujemo sa dva igrača napred, Pavlovićem ili Baždarom, nije nam se osvetilo što je ušao špic, nego je pomeranje u odbrani prilikom trećeg gola Javora bilo malo slabije“.
Rikardo je imao najviše neiskorišćenih šansi.
„Imao je i protiv Napretka i sad sa Javorom nekoliko šansi, mogao je i morao da postigne gol. Špicevi nekad uđu u period kad ne daju golove, ali je bio svež. Dosta utakmica su momci odigrali, sad su se sve ekipe „namestile“, nisam to mogao da prepostavim, ali nismo „zatvorili“ utakmicu. Dali su momci maksimum, to je u nedelju bilo dovoljno za 3:3 i nemam šta da im zamerim. Napominjao sam i ranije da sve može da se sruši za sedam dana, a zašto je taj osećaj? Verovatno zbog velikog broja utakmica“, zaključio je Petrić.
