Using je na podvodnom video-snimku ocenio da cevi još neko vreme neće biti oštećene rđom jer ima malo kiseonika na dubini od 80 metara, gde se nalaze. On je primetio da površine preloma izgledaju „veoma čiste i skoro sjajne“, što sugeriše da „cev neće zarđati za nekoliko nedelja, kao što bi se očekivalo u okruženju sa više kiseonika“.
„Možemo očekivati da će i korozija unutar cevi biti ograničena“, dodao je on.
Inženjer je, međutim, objasnio da je eksplozija izazvala skok pritiska i da je to moglo da ošteti delove cevovoda na izvesnoj udaljenosti od lokacije, dodajući da se oni mogu popraviti podizanjem cevi malo iznad morskog dna, što bi omogućilo podvodnim zavarivačima da uklonite oštećene delove i zamenite ih novim.
„Standardna je procedura zavarivanja takvog komada cevi pod vodom. To je urađeno mnogo puta ranije, a tehnologije, posude, cevi i stručnjaci, koje treba da se koriste već postoje“, objasnio je Using.
„Na kraju, cevovod bi morao da se isprazni, žice očišćene od prljavštine i prljavštine, izduvane i osušene i to je to, gas može ponovo da teče“, zaključio je inženjer, rekavši da će proces verovatno trajati nekoliko meseci. On je, međutim, upozorio da čak i sa malo kiseonika, popucale cevi mogu vremenom da nakupe rđu i savetovao da se popravke izvrše u roku od godinu dana.
Snimak lomova cevovoda koje je Using pregledao snimio je švedski medij Ekpressen, koji je poslao kameru niz jednu od cevi.
Uzrok eksplozija koje su oštetile tri od četiri niza ruskih gasovoda Severni tok 1 i 2, dužine 1.200 kilometara, još se istražuju. Sumnja se da je verovatan uzrok sabotaža. Predsednik Vladimir Putin je to označio kao „čin međunarodnog terorizma“.
