Vlada italijanskog premijera Đorđa Melonija položila je u subotu zakletvu. Njen kabinet su činila 24 ministra,
Evo profila nekih od ključnih ličnosti:
Đankarlo Đorđeti (55), je politički veteran na kome se gleda kao na umerenog i relativno proevropskog člana njegove desničarske stranke Liga.
Kao ministar industrije u odlazećoj vladi Marija Dragija, Đorđeti je pomogao u blokiranju brojnih kineskih ponuda za preuzimanje strateških sektora italijanske privrede.
Pre toga je većinu svojih 26 godina u parlamentu proveo iza kulisa, pregovarajući u tuđe ime i stvarajući uticajne prijatelje u finansijama i biznisu.
Kao šef komiteta za budžet donjeg doma 10 godina između 2001-2013, Đorđeti je naučio zakonodavne procese u Rimu iznutra, a njegove poznate veštine umrežavanja protežu se od politike preko poslovanja do moćne italijanske rimokatoličke crkve.
On nije bio prvi izbor premijerke Meloni za taj posao. Želela je tehnokratu, a izvori kažu da se obratila članu odbora Evropske centralne banke Fabiju Paneti, koji je odbio tu funkciju. Zatim se okrenula Đorđetiju.
Antonio Tajani (69), jedan je od najbližih saradnika bivšeg premijera Silvija Berluskonija, siguran par ruku sa solidnim EU akreditivima, koji je od 2018. bio zamenik lidera Berluskonijeve konzervativne partije Forca Italija.
Bivši novinar, Tajani je sa Berluskonijem ušao u politiku 1994. godine i veći deo svoje političke karijere proveo je u Briselu, bilo u Evropskom parlamentu ili u Evropskoj komisiji.
Predvodio je parlament EU 2017-2019. U Komisiji je bio na poslovima transporta (2008-2010) i industrije (2010-2014). Tajani je u mladosti podržavao desničarsku promonarhijsku stranku. Govori francuski, španski, engleski i italijanski.
Mateo Piantedosi, 59, je državni službenik koji je bio šef kabineta lidera Lige Matea Salvinija tokom njegovog mandata u ministarstvu unutrašnjih poslova 2018-19, pomažući mu da oblikuje svoju tvrdolinijsku politiku protiv ilegalne imigracije.
Iako je blizak Salviniju, Pjantedosi je tehnokrata bez partijske pripadnosti i nema prethodnog ministarskog iskustva. Poslednje dve godine proveo je kao rimski prefekt – pozicija koja održava bezbednost i javni red u prestonici.
Mateo Salvini (49) je šef stranke tvrdo desničarske Lige i bivši ministar unutrašnjih poslova koji je promovisao populističku agendu, uključujući masovne deportacije brodskih migranata, oštro smanjenje poreza i snižavanje starosne granice za odlazak u penziju.
Salvini prostog govora preuzeo je kontrolu nad Ligom 2013. godine, kada je to bila mala regionalna stranka sa skandalima. Pretvorio ga je u nacionalnu snagu i izgledalo je da će dominirati italijanskom politikom pre nego što je niz pogrešnih koraka doveo do pada njegove popularnosti u poslednje tri godine.
Nekadašnji vatreni pristalica ruskog predsednika Vladimira Putina, Salvini je negirao navode da je njegovu stranku finansirala Moskva i kritikovao je invaziju na Ukrajinu. On je odbacio sugestije da bi trebalo da se povuče sa mesta lidera Lige nakon njenog slabog rezultata na izborima 25. septembra.
Adolfo Urso (65), iz Melonijeve partije Braća iz Italije, započeo je svoju političku karijeru u omladinskoj organizaciji Italijanskog socijalnog pokreta (MSI), postfašističke partije koju su 1946. godine stvorile pristalice diktatora Benita Musolinija.
Bivši novinar, Urso je prvi put izabran u parlament 1994. Bio je na funkcijama u vladama desnog centra na čelu sa Berluskonijem, a nedavno je bio i predsednik uticajnog parlamentarnog obaveštajnog odbora.
U ovoj ulozi, on je pozvao vladu i parlament Marija Dragija da ojačaju takozvana zlatna ovlašćenja koja imaju za cilj da zaštite industrije za koje se smatra da su od strateškog značaja od stranih preuzimanja.
Gvido Krozeto (59), je lobista odbrambene industrije, blizak Melonijev saradnik i suosnivač njene stranke. Svoju političku karijeru započeo je u Hrišćansko-demokratskoj partiji 1980-ih i bio je dugogodišnji član parlamenta do 2019. godine kada je podneo ostavku da bi postao predsednik AIAD-a, federacije kompanija koje rade u sektoru vazduhoplovstva i odbrane.
Visok skoro dva metra (6,6 stopa) i ćelav, nosi nadimak „nežni džin“ ili Šrek, referenca na crtanog lika. Bio je mlađi ministar odbrane u vladi koju je vodio Berluskoni između 2008. i 2011. godine.
Gilberto Pichetto Fratin (68), senator Forca Italia, smatra se posebno bliskim Berluskoniju. Kvalifikovani računovođa, služio je kao zamenik ministra industrije u Dragijevi vladi.
Prethodno je bio na brojnim pozicijama u svom rodnom regionu Pijemont u severnoj Italiji, uključujući šefa lokalnih komiteta za potrošače, trgovinu i zapošljavanje. Čini se da se ranije nije bavio pitanjima životne sredine ili energetike.
Karlo Nordio (75), poslanik Braće Italije, dobro je poznat u Italiji kao bivši tužilac Venecije, sa funkcije sa koje se povukao 2017. On je pozvao na dalje mere za ubrzavanje suđenja, rekavši da je ozloglašeno spor italijanski pravosudni sistem šteti privredi.
Bio je žestoki protivnik grupe sudija za prekršaje koji su vodili istrage o korupciji takozvane „Čiste ruke“, koje su srušile italijansku političku klasu početkom 1990-ih, optužujući tužioce za zloupotrebu ovlašćenja. Meloni je insistirao na njemu za taj posao, savladavši otpor Berluskonija koji je želeo člana Force Italije u ministarstvu.
