Dok je zemlja obeležavala godišnjicu ustanka protiv sovjetske vlasti 1956. godine, Orban, koji je ponovo izabran za četvrti uzastopni mandat na aprilskim izborima, rekao je da će sledeća godina predstavljati nekoliko izazova sa ratom u susednoj Ukrajini.
„Rat na istoku i ekonomska kriza na Zapadu“, rekao je Orban pristalicama u Zalaegersegu, oko 200 km (124 milje) zapadno od Budimpešte, dodajući da postoji „finansijska kriza i ekonomski pad u EU“.
U Budimpešti, nastavnici i učenici trebalo je da organizuju protest protiv vlade kasnije tokom dana.
„Godine 1956. naučili smo da je jedinstvo potrebno u teškim vremenima… sačuvaćemo ekonomsku stabilnost, svi će imati posao, možemo da odbranimo šemu ograničenja na računima za energiju, a porodice neće ostati same.
Ograničenja na računima za gas i struju bila su ključna tačka Orbanove politike, ali su troškovi ove šeme porasli ove godine zbog rastućih cena energije, stavljajući ogroman teret na državni budžet. Vlada je bila prinuđena da ukine gornju granicu za domaćinstva veće potrošnje od 1. avgusta.
Vlada treba da raspravlja o izmenama budžeta za 2023. godinu u decembru.
Budžet, odobren u julu, predviđa privredni rast od 4,1% sledeće godine, dok je inflacija viđena na 5,2% — prognoze su zastarele zbog skoka cena u dvocifrene vrednosti. Glavna inflacija je u septembru dostigla 20% i još uvek raste, dok se očekuje da će rast usporiti na 1% sledeće godine.
Mađarska, koja i dalje većinu svog gasa i nafte uvozi iz Rusije, doživela je skok cena energenata koji povećava njen trgovinski jaz i deficit tekućeg računa, za koji centralna banka kaže da bi ove godine mogao da dostigne skoro 8% BDP-a. Forinta je ranije ovog meseca pala na rekordno nizak nivo u odnosu na evro i dolar, što je primoralo centralnu banku da poveća kamatne stope u hitnom potezu 14. oktobra.
