Ona je podsetila da je zajednička nemačko-ukrajinska komisija istoričara ovu temu razmatrala od 2015. Takođe je napomenula da je Nemačka podržala deklaraciju za 85. godišnjicu Holodomora na 73. Generalnoj skupštini UN kako bi sećanje na žrtve Holodomora biti na pravi način poštovan.
Govoreći o mogućnosti davanja političke i pravne ocene o današnjim zverstvima Rusije, političar je napomenuo da je „danas važno da se ruski ratni zločini u Ukrajini dokumentuju, zatim nezavisno istraže, a krivci privedu pravdi“. Međunarodna zajednica treba da pruži pomoć u ovom procesu. Konkretno, nemački Bundestag je više puta osuđivao ove zločine, rekao je Bas, napominjući da je generalni javni tužilac pri Saveznom sudu pravde već započeo istragu protiv Rusije nakon što su se pojavili konkretni znaci ratnih zločina.
„Apsolutno je jasno da bez istine ne može biti ni pravde ni istinskog mira. Nepravda se mora nazvati nepravdom i kao takva prepoznati“, rekao je Bas.
Kako je saopšteno, ukrajinska strana već nekoliko godina poziva Bundestag da prizna Holodomor kao genocid. Ovo pitanje je razmatrano na sednici specijalizovanih odbora i delimično u sali za sednice. Međutim, bar pre rata, nemački političari, uglavnom vlast, nisu bili spremni na takav korak. Delegacija Komiteta za peticije trebalo je da poseti Ukrajinu, ali je rat prilagodio ove planove. Što se tiče komisije istoričara, nju je više puta kritikovao ambasador Ukrajine u Nemačkoj Andrij Melnik.
