Savet bezbednosti UN zakazao je u petak glasanje o rezoluciji kojom bi se zahtevalo hitno okončanje nasilja i kriminalnih aktivnosti na Haitiju i uvođenje sankcija moćnom vođi bande.
Sjedinjene Države i Meksiko, koji su izradili rezoluciju od 10 stranica, odložili su glasanje od srede i izvršili nekoliko revizija u nadi da će dobiti veću podršku 15 članova saveta.
Konačni tekst, koji je Asošijeted pres pribavio u četvrtak, eliminisao je pozivanje rezolucije na apel Saveta ministara Haitija od 7. oktobra za hitno slanje međunarodnih vojnih snaga za borbu protiv nasilja i ublažavanje humanitarne krize u zemlji.
Takođe je izostavljeno pominjanje pisma generalnog sekretara UN-a Antonija Gutereša od 8. oktobra u kojem su navedene opcije za pomoć Nacionalnoj policiji Haitija u borbi protiv visokog nivoa nasilja bandi.
Druga rezolucija, na kojoj se još radilo u četvrtak kasno, baviće se pitanjem borbe protiv nasilja na Haitiju. To bi ovlastilo međunarodne snage da pomognu u poboljšanju bezbednosti u zemlji ako bude odobreno.
Ambasadorka SAD Linda Tomas-Grinfilds rekla je u ponedeljak da „ne-UN“ misija bi bila ograničena u vremenu i obimu i predvodila bi je „zemlja partner“, koja nije identifikovana, i imala bi mandat da koristi vojnu silu ako je potrebno.
Rezolucija o sankcijama koja se stavlja na glasanje u petak imenuje samo jednog Haićanina — Džimija „Roštilja“ Šerizijea, čija je banda blokirala ključni terminal za gorivo što je dovelo do ozbiljnih nestašica. Cherizier, bivši policajac koji predvodi savez bandi poznatih kao G9 Porodica i saveznici, biće pogođen zabranom putovanja, zamrzavanjem imovine i embargom na oružje ako rezolucija bude usvojena.
Rezolucijom bi se, međutim, takođe uspostavio komitet Saveta bezbednosti za uvođenje sankcija drugim haićanskim pojedincima i grupama čiji postupci ugrožavaju mir, bezbednost ili stabilnost najsiromašnije zemlje zapadne hemisfere. Ciljane akcije bi uključivale kriminalne aktivnosti, nasilje i trgovinu oružjem, kršenje ljudskih prava i ometanje isporuke humanitarne pomoći.
Politička nestabilnost je ključala na Haitiju od prošlogodišnjeg još uvek nerešenog atentata na predsednika Jovenela Moisa, koji se suočio sa protestima opozicije koja je tražila njegovu ostavku zbog optužbi za korupciju i tvrdnji da mu je istekao petogodišnji mandat. Mois je raspustio parlament u januaru 2020. nakon što zakonodavci nisu uspeli da održe izbore 2019. usred političkog zastoja.
Svakodnevni život na Haitiju počeo je da izmiče kontroli prošlog meseca samo nekoliko sati nakon što je premijer Ariel Henri rekao da će subvencije za gorivo biti eliminisane, što je dovelo do udvostručenja cena. Cherizierova banda blokirala je ulaz u terminal za gorivo Varreuk kako bi zahtevala Henrijevu ostavku i protestovala zbog skoka cena nafte.
Haiti je već bio zahvaćen inflacijom, uzrokujući porast cena zbog čega su hrana i gorivo za mnoge nedostupni, a protesti su doveli društvo do tačke loma. Nasilje besni, roditelji se plaše da šalju svoju decu u školu. Bolnice, banke i prodavnice prehrambenih proizvoda bore se da ostanu otvorene. Čiste vode je malo i zemlja pokušava da se izbori sa izbijanjem kolere.
„Cherizier i njegova konfederacija bandi G9 aktivno blokiraju slobodno kretanje goriva sa terminala za gorivo Varreuk — najvećeg na Haitiju“, navodi se u nacrtu rezolucije. „Njegovi postupci su direktno doprineli ekonomskoj paralizi i humanitarnoj krizi na Haitiju.
U njemu se navodi da je Cherizier takođe „učestvovao u delima koja ugrožavaju mir, bezbednost i stabilnost Haitija i da je planirao, režirao ili počinio dela koja predstavljaju ozbiljne povrede ljudskih prava“.
Dok je služio u policiji, dodaje se, Cherizier je planirao i učestvovao u smrtonosnom napadu u novembru 2018. u prestoničkom naselju La Salin u kojem je ubijena najmanje 71 osoba, uništeno je više od 400 kuća i najmanje sedam žena silovanih od strane naoružane bande.
Takođe je predvodio naoružane grupe „u koordinisanim, brutalnim napadima u naseljima Port-o-Prensa tokom 2018. i 2019. godine” i u petodnevnom napadu u više naselja u glavnom gradu 2020. godine u kojem su ubijeni civili i zapaljene kuće, Rezolucija je rekla.
U video snimku objavljenom na Fejsbuku prošle nedelje, Cherizier je pozvao vladu da amnestiju njega i članove G9 i da poništi sve naloge za hapšenje protiv njih. Na kreolskom je rekao da se ekonomska i socijalna situacija Haitija pogoršava iz dana u dan, tako da „nema boljeg vremena od današnjeg da se sistem razgradi“.
On je izneo prelazni plan za uspostavljanje reda na Haitiju. To bi uključivalo stvaranje „Saveta mudraca“, sa po jednim predstavnikom iz svakog od 10 departmana Haitija, koji bi upravljao zemljom sa privremenim predsednikom dok ne bi mogli da se održe predsednički izbori u februaru 2024. Takođe poziva na restrukturiranje Nacionalne policije Haitija i jačanje vojske.
Nacrt rezolucije izražava „ozbiljnu zabrinutost zbog izuzetno visokog nivoa nasilja u grupama i drugih kriminalnih aktivnosti, uključujući otmice, trgovinu ljudima i krijumčarenje migranata, i ubistva, i seksualno i rodno zasnovano nasilje, uključujući silovanje i seksualno ropstvo, kao i kao stalna nekažnjivost počinilaca, korupcija i regrutovanje dece od strane bandi i implikacije situacije na Haitiju za region.”
Zahteva „trenutni prekid nasilja, kriminalnih aktivnosti i kršenja ljudskih prava koji narušavaju mir, stabilnost i bezbednost Haitija i regiona“. I poziva „sve političke aktere“ da se angažuju u pregovorima kako bi se prevazišla kriza i omogućilo održavanje zakonodavnih i predsedničkih izbora „čim to dozvoli lokalna bezbednosna situacija“.
