Prema norveškim imigracionim vlastima, do kraja septembra, 244 Rusa su stigla u zemlju da dobiju azil, a još nekoliko desetina – uključujući one koji su izbegli mobilizaciju – to je učinilo kasnije.
Venče Fone, predstavnik menadžmenta, objašnjava: u Norveškoj se još ne razmatraju prijave Rusa, čekajući da se Evropska unija dogovori o jedinstvenoj politici u ovom pravcu.
„Ovo je veoma složena i zahtevna situacija u kojoj moramo da pažljivo procenimo. Želimo saradnju (sa EU) i želimo da vidimo kako će se to odigrati u ostatku Evrope“, rekao je Fone.
Izbegavanje služenja vojnog roka samo po sebi nije osnov za azil u Norveškoj, ali postoje izuzeci od pravila – na primer, ako to znači da osoba neće učestvovati u ratnim zločinima ili zločinima protiv čovečnosti.
Norveška ministarka pravde i za vanredne situacije Emilie Mahl smatra da imigraciona vlast postupa u skladu sa zakonom: „Građani Rusije imaju pravo da podnesu zahtev za azil pod istim uslovima kao i svi ostali, a nadležnost za imigraciju odlučuje kako prema njima treba postupati“.
Kao što znate, sa početkom ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu, u Evropskoj uniji su u toku diskusije o tome da li i dalje puštati Ruse unutra. Neke države – uglavnom Poljska i baltičke države – tvrde da građani Ruske Federacije mogu predstavljati pretnju nacionalnoj bezbednosti. Drugi, posebno Nemačka, izražavaju mekši stav.
Podsetimo, poslednjih nedelja u Norveškoj je privedeno nekoliko ruskih državljana koji su snimili sumnjive fotografije, uključujući i sa dronova. Nezvanično se navodi da je jedan od uhapšenih verovatno sin bliskog saradnika predsednika Rusije Vladimira Putina.
