Nakon što je njena majka umrla kada je Rozali Vihor vojnik imala samo četiri godine, smeštena je u indijanski internat u Južnoj Dakoti i rekla da je njen maternji jezik Lakota „đavolji govor“, prenosi AP.
Ona se priseća da je nedeljama bila zaključana u podrumu indijske misionarske škole Svetog Franje kao kazne za kršenje strogih pravila škole. Njene duge pletenice su ošišane u namernom pokušaju da se iskorijeni njen kulturni identitet. A kada je u nesreći slomila nogu, Vojnik Vihora je rekao da je dobila lošu negu ostavljajući je sa bolom i šepanjem koje je još decenijama kasnije kocka.
„Mislio sam da ne postoji Bog, samo mučenje i mržnja“, svedočio je Vihor vojnik tokom subotnjeg događaja u rezervatu Sijuks Rouzbud koji je predvodila američka sekretarka unutrašnjih poslova Deb Haland, dok se agencija suočava sa gorkim nasleđem internatskog sistema koji je funkcionisao u SAD više od jednog veka.
Sada ima 78 godina i još uvek živi u rezervatu, Vojnik vihora je rekla da prenosi svoja užasna iskustva u nadi da će ih konačno proći.
„Jedina stvar koju nisu uradili je da su nas stavili u (rernu) i gasili“, rekla je ona, upoređujući tretman Indijanaca u SAD u 19. i 20. veku sa jevrejskim holokaustom tokom Drugog svetskog rata.
„Ali pustila sam to“, dodala je kasnije. „Uspeću.“
Subotnji događaj bio je treći u Halandovoj jednogodišnjoj inicijativi „Put ka izlečenju“ za žrtve zlostavljanja u internatima koje podržava vlada, nakon prethodnih zaustavljanja u Oklahomi i Mičigenu.
Počevši od Zakona o indijskoj civilizaciji iz 1819. godine, SAD su donele zakone i politike za osnivanje i podršku školama. Navedeni cilj je bio da se „civilizuju“ Indijanci, starosedeoci Aljaske i starosedeoci Havaja, ali se to često sprovodilo kroz zloupotrebe. Verske i privatne institucije koje su vodile mnoge škole dobile su federalna sredstva i bile su voljni partneri.
Većina je odavno zatvorila svoja vrata i niko još ne postoji da bi studentima oduzeo identitet. Ali neke, uključujući Svetog Franju, i dalje funkcionišu kao škole — iako sa drastično različitim misijama koje slave kulturnu pozadinu njihovih učenika.
Bivša učenica Svetog Franje, Rubi Left Hand Bull Sanchez, putovala je stotinama milja od Denvera da bi prisustvovala subotnjem sastanku. Plakala je dok se prisećala da je umalo ubijena kao dete kada joj je časna sestra stavila sapun od lužine u grlo kao odgovor na Sančeza koji se molio na njenom maternjem jeziku.
„Želim da svet zna“, rekla je.
Halanda je pratio Vizipan Gariot, član Rouzbud Sijuksa i glavni zamenik pomoćnika sekretara za indijska pitanja. Geriot je opisao kako su internati bili deo duge istorije nepravde protiv njegovog naroda koja je počela širokim istrebljenjem njihovog glavnog izvora hrane – bizona, takođe poznatog kao bivoli.
„Prvo su uzeli našeg bivola. Onda je oduzeta naša zemlja, zatim naša deca, a onda naš tradicionalni oblik vere, duhovne prakse“, rekao je on. „Važno je zapamtiti da smo mi Lakota i drugi starosedeoci još uvek ovde. Možemo proći kroz bilo šta.”
Prvi tom istražnog izveštaja koji je Ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo u maju identifikovalo je više od 400 internata koje je savezna vlada podržavala počevši od kasnog 19. veka pa sve do 1960-ih. Takođe je otkriveno da je najmanje 500 dece umrlo u nekim školama, iako se očekuje da će se taj broj dramatično povećati kako se istraživanje nastavlja.
Koalicija za lečenje nacionalnih indijanskih škola za internate kaže da ima još oko 100 škola koje nisu na vladinoj listi, a koje su vodile grupe kao što su crkve.
„Svi su imali iste misije, iste ciljeve: ‘Ubij Indijanca, spasi čoveka'“, rekla je Lejsi Kinart, koja radi za koaliciju sa sedištem u Minesoti. Za indijansku decu, Kinart je rekao da je namera bila „da ih asimiluje i ukrade sve indijsko od njih osim njihove krvi, natera ih da preziru ko su, njihovu kulturu i zaborave svoj jezik“.
Južna Dakota je imala 31 školu uključujući dve u rezervatu Rouzbud Sijuks — St. Francis i internat i dnevnu školu Rouzbud agencije.
Škola Rosebud Agenci, u Misiji, radila je najmanje 1951. godine na mestu gde se sada nalazi Univerzitet Sinte Gleska, gde se održao subotnji sastanak.
Sve što je ostalo od internata je uništena zgrada u kojoj je nekada bila trpezarija, prema pripadnicima plemena. Kada se zgrada zapalila pre oko pet godina, bivša studentica Pati Romero (73) rekla je da su ona i drugi bili pri ruci da pozdrave njeno uništenje.
„Nema više crva u čiliju“, rekao je Romero, koji je pohađao školu od 6 do 15 godina i rekao da je hrana ponekad bila zaražena.
Drugi izveštaj se čeka u istrazi o školama koju je pokrenula Haland, koja je i sama Laguna Pueblo iz Novog Meksika i prva sekretarka kabineta Indijanaca. Pokrivaće mesta sahranjivanja, uticaj škola na autohtone zajednice, a takođe će pokušati da obračuna federalna sredstva potrošena na problematični program.
Kongres razmatra nacrt zakona o stvaranju internatske komisije za „istinu i isceljenje“, slično onoj koja je osnovana u Kanadi 2008. On bi, ako bude usvojen, imao širi obim od istrage Ministarstva unutrašnjih poslova o federalnim internatima i ovlašćenja za izdavanje sudskih poziva.
