Ministarstvo finansija SAD pita primarne dilere američkih trezora da li vlada treba da otkupi neke od svojih obveznica kako bi poboljšala likvidnost na tržištu od 24 biliona dolara.
Likvidnost na najvećem svjetskom tržištu obveznica pogoršala se ove godine dijelom zbog sve veće volatilnosti, jer Federalne rezerve ubrzano podižu kamatne stope kako bi smanjile inflaciju.
Centralna banka, koja je kupila državne obveznice tokom pandemije COVID-19 kako bi stimulisala privredu, sada takođe smanjuje veličinu svog bilansa tako što je pustila da njene obveznice dospeju bez kupovine više, što je potez za koji se investitori plaše da bi mogao da pogorša promene cena.
Tržište trezora je poraslo sa 5 biliona dolara u 2007. i 17 biliona početkom 2020. godine, dok se banke suočavaju sa više regulatornih ograničenja za koja kažu da otežavaju posredničko poslovanje.
Trezor pita dilere o specifičnostima načina na koji bi otkupi mogli da funkcionišu „kako bi se bolje procenile prednosti i ograničenja sprovođenja programa otkupa“.
To uključuje koliko bi trebalo da kupi u tzv. off-the-run trezorima, koji su starije i manje likvidne emisije, da bi se „smisleno“ poboljšala likvidnost ovih hartija od vrednosti.
Trezor se takođe pita da li bi smanjena volatilnost u izdavanju državnih zapisa kao rezultat otkupa izvršenih za gotovinu i upravljanje dospećem mogla biti „značajna korist za Trezor ili investitore“.
Dalje se postavlja pitanje o troškovima i koristima finansiranja otkupa starijih dugova uz povećanu emisiju takozvanih hartija od vrednosti na tržištu, koje su najlikvidnija i aktuelna emisija.
„Trezor priznaje pad likvidnosti i čuju šta ulica govori“, rekao je Calvin Norris, portfolio menadžer i američki strateg za kamatne stope u Aegon Asset Management. „Mislim da istražuju da li bi neke od ovih mera mogle da pomognu da se situacija poboljša.
On je rekao da bi ponovna kupovina državnih obveznica potencijalno mogla povećati likvidnost otvorenih emisija i da bi mehanizmi povrata mogli pomoći u obuzdavanju kolebanja cijena trezorskih zapisa, koji su kratkoročne hartije od vrijednosti.
Međutim, kada je reč o državnim obveznicama sa dužim rokom trajanja, investitori su primetili da je glavno ograničenje likvidnosti rezultat pravila koje su uvele Federalne rezerve nakon finansijske krize 2008. godine, a koje zahteva od dilera da drže kapital u odnosu na trezorske obveznice, ograničavajući njihovu sposobnost da preuzeti rizik, posebno u vremenima velike volatilnosti.
„Osnovni uzrok nedostatka likvidnosti je taj što banke – zbog ograničenja njihovih dopunskih koeficijenata leveridža – nemaju mogućnost da preuzmu više državnih obveznica. Ja to trenutno smatram najznačajnijim problemom“, rekao je Noris.
Fed je u aprilu 2020. privremeno isključio trezore i depozite centralnih banaka iz dopunskog koeficijenta leveridža, mere adekvatnosti kapitala, jer je višak bankarskih depozita i obveznica trezora povećao kapitalne zahteve banaka za ono što se smatra sigurnom imovinom. Ali to je dozvolilo da to isključenje istekne i velike banke su morale da nastave sa držanjem dodatnog sloja kapitala koji apsorbuje gubitke u odnosu na trezore i depozite centralnih banaka.
Savetodavni komitet za zaduživanje trezora, grupa banaka i investitora koji savetuju vladu o njenom finansiranju, rekao je da bi otkup trezora mogao da poveća likvidnost tržišta i ublaži promene u izdavanju državnih zapisa i gotovinskim bilansima.
Međutim, dodaje se da bi potreba za finansiranjem otkupa povećanom emisijom novih hartija od vrednosti mogla povećati prinose i biti u suprotnosti sa strategijom Trezora o predvidljivom upravljanju dugom ako su otkupi previše varijabilni po veličini ili vremenu.
Trezor postavlja pitanja u okviru svoje redovne ankete dilera pre svake od svojih kvartalnih najava refundiranja.
